Zoran Zecevic je uspesni srpski biznismen u Australiji, a radi i kao IT savetnik za poznatu svetsku kompaniu Fujitsu Consulting. Aktivan je i u srpskoj zajednici : jedan je od osnivaca Srpskog kraljevskog udruzenja u Melburnu, a sada je predsednik Australijsko srpske privredne komore ACT. Gos. Zecevic je skrenuo paznju srpske javnosti nedavnim saopstenjem ASPK koje su objavile skoro sve srpske novine i elektronski mediji (a i nase Novosti 9. maja) u kome ostro kritikuje osnivanje Agencije srpske vlade za odnose sa dijasporom.
Kako nove vlasti tretiraju Srbe u rasejanju ?
Posle mnogih stradanja, ratova, islamizacije, katolicenja i osipanja danas smo dosli do toga da srpski narod cine dve grupe : Srbi u Otadzbini (Srbija, Crna Gora, Republika Srpska) i Srbi u rasejanju. Pravo na drzavljanstvo maticnih srpskih drzava mora se dati svakom Srbinu, bez obzira da li je rodjen u matici ili rasejanju. Sticanjem drzavljanstva omogucilo bi se pravo glasa i Srbima koji nisu rodjeni i ne zive u Otadzbini. To bi bilo veoma znacajno za Srbe u rasejanu, pogotovo za drugu, odnosno trecu generaciju rodjenu van matice. Prosto receno Srbin pravo glasanja treba da stice punoletstvom bez obzira da li je rodjen ili zivi u Beogradu, Sidneju ili Tokiju. Po zakonima Australije moguce je posedovanje maticnog drzavljanstva usvajanjem australijskog („dvojno drzavljanstvo“), zato ne vidim razlog zasto postojeca vlada u Srbiji po kratkom postupuku ne da pravo glasa Srbima na petom kontinentu.
Da li to znaci da bi svako ko hoce da glasa morao da ide u Otadzbinu ?
Ne, danas je to tehnicko pitanje koje je veoma jednostavno reseno, pogledajte kako to drugi to rade. Glasanje bi se vrsilo u diplomatskim prestavnistvima, putem poste, interneta a ako to zakoni zemlje dozvoljavaju u crkveno skolskim opstinama i klubovima.
Ja na primer danas zivim u Sidneju, radio sam po svim vecim gradovima Australije, sutra cu mozda biti u Americi ili Japanu ali moje glasacko pravo mora da bude isto, menja se samo mesto trenutnog prebivalista, zar ja moram da idem svaki put u Beograd da bi glasao?
Direktor Agencije za odnose sa dijasporom pri Vladi Srbije gos. Milan St. Protic rekao je „da ce Agencija napraviti kompletan popis svih naših ljudi koji žive u inostranstvu“. Da li bi prvo trebalo izvrsiti popis pa tek onda dati pravo glasa?
Popis srpske dijaspore je veoma dug proces sa neizvesnim ishodom. Zar treba propustiti jos pet godina da bi se napravila baza podataka, kako kaze gos. Protic, pa tek onada dati pravo glasa dijaspori. To je bespotrebno gubljenje novaca i vremena. Srbi u rasejanju su nepoverljivi prema popisima, setimo se se da je UDBA pravila tajne spiskove “neprijateljske” i “poslusne emigracije” , uostalom oni to sve vec imaju.
Pravo glasa dijaspori mora se dati odmah i bezuslovno. Zakonski regulisati jedinstven biracki spisak ne praveci razliku na maticu i rasejanje. To je proces koji ce da traje, koji se stalno menja i dopunjuje ali mora da pocne sto pre. Vlada mora da sredi svoje biracke spiskove kod kuce i samo da ih dopuni sa novim neupisanim glasacima, odnosno azurira postojecu jedinstvenu bazu. Onima koji hoce da glasaju to se mora i omoguciti bez obaveza, mada kao sto znate u Australji glasanje je ne samo pravo nego i obaveza, tako da svako ko neopravdano izostane sa glasanja mora da plati kaznu.
Pogledajte koliko su nelogicni zakoni u Srbiji, potrebno je da vise od 50% upisanih izadje na izbore za predsednika Srbije a da se pri tom ne kaznjava neizlazak. Zasto se to do sada nije promenilo?
Sta mislite o Agencije za odnose sa dijasporom ?
Srpskoj Dijaspori ne treba Agencija, to je stvarno ponizenje. Najmanje sto dijaspora mora da dobije je nivo ministarstva. Ministra za dijasporu trebalo bi da postavi stranka odnosno koalicija koja je na vlasti – vlada. On bi morao da bude nestranacka licnost koji dolazi iz dijaspore i on bi se finansirao iz vladinog budzeta.
Njegovi zamenici/savetnici bi trebalo da budu kadrovi iz zemalja u kojima ima srpske emigracije. Da bi ostali samostalni u svom radu i da bi imali odgovornost prema onima koji su ih izbarali ( a to su crkveno-skolske opstine, organizacije, klubovi, pojedinci …) oni bi trebalo da se finansiraju od strane dijaspore zemlje u kojoj zive . Za njih bi se moglo glasati u isto vreme sa ostalim izborima sa posebnim listama za svaku zemlju.
Takodje, treba omoguciti da stranke mogu da za svoje izborne kandidate predloze pojedince iz dijaspore , a ako oni prodju na izborima onda naravno postaju clanovi parlamenta i finansiraju se iz Otadzbine kao i ostali poslanici. Oni bi trebalo da budu na jedinstvenoj listi i za njih bi se glasalo kako u Otadzbini tako i u rasejanju.
Da li bi to bilo nepravedno u odnosu na one koji su u Otadzbini, mi glasamo kao i svi ostali, pa jos dobijamo ministarstvo (zajednicko za celu dijasporu) i zamenika ministra kojeg opet mi biramo ?
Ne smemo da zaboravimo da u mnogim zemljama ne postoji pravo na dvojno drzavljanstvo tako da Srbi iz tih zemalja nece moci da glasaju. Zato da bi i oni bili zastupljeni u politickom zivotu matice treba im omoguciti da imaju svoje predstavnike preko pomenutih savetnika ministra za dijasporu.
Ovo sto zagovarate je direktno ucesce dijaspore u politickom zivotu Srbije. Gos. Milan St. Protic je izjavio da: „Nema razgovora sa politikantima” (www.srpskadijaspora.co.yu – Sajt Srpske Dijaspore)
Pa onda neka njegova agencija sama nadje sagovornike koji im odgovaraju, nek prave spiskove koji vec postoje, nek smisljaju sta ce i kako ce, samo neka onda oni i finansiraju svoj rad kao sto je finansiran promaseni Savet Dijaspore. Koliko je meni poznato samo je gos.Nikola Janic iz Svedske u Savetu Dijaspore placao sve svoje troskove (putovanje, smestaj itd..).
Uvek ce se naci neko za razgovor samo treba platiti. A sta ce se i koliko uraditi to je drugo pitanje, ali ako oni finansiraju “Good Luck” mogu da prave sta hoce ali ne mogu dokle hoce. Ne zaboravite da je gos.Milan Protic iz stranke gos.Vladana Batica koji ga je i postavio za direktora agencije, pa kako budu radili tako ce i proci na sledecim izborima. Zalosno ce biti ako do izbora ne dodje uskoro i Srbija tako izgubi jos koju godinu.
Sto se tice Australijsko srpske privredne komore ACT – ASCC mi moramo da se od njih ogradimo da nam sutra ne bi neko prebacivao kako smo saradjivali sa ovom vladom i da se ne brukamo pred ljudima iz poslovnog sveta sa kojima svakodnevno komuniciramo.
