• Nikada manje naših ljudi iz inostranstva nije došlo za praznike • Malobrojni koji su stigli kažu da su se dvoumili da li da krenu i to zbog ekonomske krize i neizvesnosti oko starih pasoša
– Sudeći po ovim poslednjim decembarskim danima, naši zemljaci na privremenom radu u inostranstvu ove godine apstiniraju od obilaska otadžbine u vreme božićnih i novogodišnjih praznika – jada se smrznuti nosač 28-godišnji Bane. Kaže da je, kao i obično, na „radno mesto“ na autobusku stanicu „Lastinih“ dolaznih perona stigao u „jutarnji mrak“, između pet i šest sati, i ni posle tri sata smrzavanja nije zaradio nijedan evro.
– Iz godine u godinu, sve je manje naših koji za praznike dolaze u Srbiju. Ipak, ova godina je propast! – nastavlja dok ga prijatelji opominju da ne priča sa novinarima jer će ostati bez „radnog mesta“. Dodao je još samo da se po broju zemljaka koji su ove godine došli u otadžbinu vidi „koliko je ekonomska kriza golema“.
Prekinula put zbog pasoša
– Bila sam u gostima u Italiji, svega pet dana, mada mi viza važi do 4. januara. Nisam smela da rizikujem povratak u Srbiju ako se ne izglasa zakon o produženju starih pasoša, jer nemam novi. Zbog pasoša sam se vratila u Beograd nekoliko dana ranije. Sve je u Srbiji toliko komplikovano da više nemam reči – kaže 23-godišnja Marija Parezanović, studentkinja Beogradskog univerziteta, rođena Kragujevčanka, koja otkriva da je u Milanu sav novac potrošila na kupovinu knjiga umesto na garderobu.
Nešto posle devet sati ujutru iz Salcburga stiže „Lastin“ autobus. Poluprazan. Putnici mrzovoljni, žale se da su putovali više od 12 sati. „Zaglavili“ na granici, iako nije bilo gužve. U Beogradu je sišlo samo troje. Nastavljaju put dalje, ali vozom. Preostalih desetak-petnaest putnika, koji nastavljaju put prema Knjaževcu, dremalo je na svojim sedištima.
– Dugo sam razmišljao, hoću li ili neću u Koželj, moje rodno selo. Ipak, prevagnula je želja da se vidim s familijom – kaže za „Vesti“ 49-godišnji Goran Živković iz sela Koželj kod Knjaževca. U Salcburgu je od 1990. godine.
Italijani u panici
– Zbunjena sam, retko sam bila u Beogradu, a kako sam izašla iz autobusa, nasrću taksisti i nosači. Sa rođacima ću u Srbiji provesti božićne praznike i tome se radujem. Moji su daleko, u Kamberi, gde živimo od 2000. godine, a poslednjih šest meseci živim u Milanu, gde studiram italijanski. Studentkinja sam i ne osećam egzistencijalni pritisak. Moji u Australiji ne osećaju ekonomsku krizu, makar još ne. Međutim, Italijini su već u panici – veli 23-godišnja Kninjanka Gorana Kolundžić.
– Dok je bio šiling, zarađivalo se, štedelo i u Srbiji gradilo. Od kad je evro, sve je gore i teže. Ipak, nikad nije bilo kao ove godine. Ovo je propast – male zarade i skupoća! Radim kao konobar u dobro razrađenom restoranu i kod nas kriza nije došla, ali osećam je, približava se. Sve je manje ljudi koji svraćaju na piće, a kamoli na ručak. Plata mi je sigurna, za njihove uslove velika, a i bakšiš je tu. U Austriji se ne zarađuje dovoljno ni za osnovno. Naši nemaju veću platu od 800-900 evra i svaki dan drhte da ne ostanu bez posla. Ludo vreme – kaže naš sagovornik.
Nikome nije lako
– Pred božićne praznike, na liniji koju držim nekoliko godina, autobus je uvek bio pun putnika iz Austrije, koji jedva čekaju da stignu u zavičaj, u Kladovo. Ove godine, s ekonomskom krizom i najavljenim otkazima, sve se promenilo. Putnika je tek za pola autobusa i svi su zamišljeni i nervozni. Razumem ih, ali neka pomisle kako je nama u Srbiji, pa mi već godinama živimo u krizi, svakodnevno ostajemo bez posla, ali se živi – rekao nam je 38-godišnji Boban Stanikić, vozač „Top-turista“, koji dva puta nedeljno saobraća na liniji Kladovo-Salcburg.
Milivoje Petrović je u Austriji radio 36 godina i u Salcburgu dočekao penziju. Božićne i novogodišnje praznike provešće sa porodicom u rodnom selu Mihajlovcu kod Kladova. Rado se seća boljih dana, onih austrijskih, ali i srpskih, a sad strahuje.
– Imam dobru penziju, 1.126 evra, neće mi je oduzeti, ali ovi zaposleni jadnici – em male plate, em crnče od jutra do sutra, em se tresu zbog otkaza. Bog neka im je u pomoći – dobronamerno će Milivoje.
Kao penzioner ima vremena na pretek, pa je, kaže, natenane čekao u redu za novi srpski pasoš, koji je po Milivoju, glavni krivac što ove godine znatno manje zemljaka praznike provodi u Srbiji.
– Šta rade s ovom našom Srbijom?! Kako koji dođu na vlast, napune džepove i više kao da ne misle. Sve je gore! – veli Milivoje i dodaje da bi „zbog ove bruke, da se u poslednjem momentu donosi zakon o produženju pasoša, u Austriji neko već stradao i pao s vlasti“.
