Spasoja Stefanovića, penzionera iz Hanovera, zatekli smo u delu grada Linden kako ispred zgrade Karitasa čeka sina Nikolasa da se vrati s izleta, iako su u ovo vreme prema ranijem planu nameravali da budu u Srbiji.
– Svi moji iz Beograda i Šapca savetovali su me da ne dolazim dok se nešto ne promeni, a nije mi ni bilo teško da prihvatim njihov savet jer ne mogu da zamislim da se pri povratku dve nedelje zatvaram u izolaciju. Avionsku kartu koju sam imao za 16. jul prebacio sam za 16. avgust, pa ćemo videti šta će da bude. Možda se nešto i promeni – priča Spasoje koji je poreklom Šapca.
Njegov Nikolas ide u srpsku školu i danas kao devetogodišnjak podjednako dobro govori srpski, portugalski i nemački. Nikolas je na svet došao kao kruna jedne Spasojeve letnje romanse s mladom Brazilkom Vanesom. Vruće brazilsko sunce u Hanoveru nije grejalo tako toplo kao u Brazilu, pa se i romansa između dvoje zaljubljenih s prohladnim nemačkim severcem polako razvejala. Kao jedina veza ostao je Nikolas, kojeg oboje jednako vole, na sreću, oboje vode računa da izraste u pozitivnu ličnost i bude jednako dobar i Srbin i Brazilac.
Mališan je Spasoju uvek glavna preokupacija, a sada kad je raspust stalno smišlja kako da mu svaki dan učini lepim i zanimljivim. U žutoj zgradi (posvećenoj novinaru Verneru Blumenbergu, vođi Socijalističkog fronta, najznačajnije predratne antifašističke grupacije u Hanoveru) ispred koje čekamo Nikolasa, nalaze se prostorije Karitasa, koji u saradnji s gradom za decu organizuje letnji sportsko-zabavni program. Svaki dan događa se nešto drugo.
Ponedeljkom se voze bicikli, utorkom je plivanje na bazenu, sreda je ostavljena za iznenađenje, četvrtak rezervisan za zabavni park, a petak za mini golf. Pecanja nema iako je Lajna blizu, a Spasoje i Nikolas kad su u Srbiji svaki put prilično vremena prečuče uz štapove kraj Save, Drine ili Dunava.
– Nikolas voli Srbiju. On u Beogradu i Šapcu ima puno drugara. U Beogradu imamo stan, a u Šapcu kuću, pa se u ta dva grada zadržavamo koliko nam se dopadne. Ponekad zbog akvaparka odemo u Novi Sad, a lepa priroda i dobro vino nas zadrže na Fruškoj gori – kazuje nam Spasoje.
Pomalo sa setom konstatuje da je sve to ove godine za sada odloženo.
– Obojica se nadamo da će se situacija do 16. avgusta promeniti, ali da mi te promene ne čekamo ovde u Hanoveru, u nedelju letimo za Lisabon a zatim idemo u 250 kilometara udaljenu Albufeiru, u južnom Portugalu. Eto kakvo je vreme došlo, Albufeira je postala bliža od Beograda i Šapca – priča Spasoje uporno tražeći u programu vreme povratka dece.
Dok prebira po programu, iznenada iza ugla pojaviše se mališani na biciklima i rolerima, a malo zatim i lepuškasta Vanesa, Nikolasova mama.
– Ona će danas Nikolasa odvesti kod sebe jer sutra putujem u Virtenberg, u istočnoj Nemačkoj – objašnjava penzioner Spasoje koji je, pre penzionisanja, uspešno vodio firmu za opravku i montažu pekarskih mašina.
Srbija nema premca
Spasoje je kroz posao koji je obavljao stekao brojne prijatelje po celom svetu, a uvek ga je interesovalo i kako izgleda „taj njihov daleki svet“.
– Odem tamo, sretnem starog prijatelja i vidim njegovu zemlju koju svaki u zlato okiva. I šta da kažem, osim da je Srbija najlepša. Evo već neko vreme ne putujem tako mnogo, ne samo zbog korone već i zbog toga što sam sit aerodroma i aviona. Ovog puta u Portugal putujem zbog Nikolasa, a u Srbiju ću ići i zbog sebe i zbog njega – naglašava Stefanović koji volje i snage za putovanje ima još samo kada krene za otadžbinu.
Чланак Pre Beograda u Portugal се појављује прво на Vesti online.
