đaci dopunske škole srpskog jezika „Vuk Karaxić“ iz melburnškog Sent Albansa, održali su redovnu godišnju priredbu na kojoj su želeli da širu zajednicu upoznaju sa svojim radom, a istovremeno dođu do novčanih sredstava za što kvalitetnije obavljanje nastave.
Tokom večeri rečeno je da je ovdašnja srpska škola otvorena 1979. godine, a da je sa redovnom nastavom otpočela godinu kasnije. Tada je ova ustanova dobila zvaničnu akreditaciju za rad sa učenicima od prvog do osmog od razreda. Ispred Matice iseljenika Srbije školu je otvorio profesor Dušan Korica. U to vreme, pored ove škole u Sent Albansu, nastava je i održavana i u školama u Ficroju, Springvejlu i Xilongu.
Pesma i recitacije
Večernji program otvorio je školski hor pod vođstvom profesorke muzike Nataše Aničić. U nastavku priredbe goste su pozdravili Slađana Ostojić i Nikola Plakalović. Potom su se recitacijama predstavili učenici petog razreda: Aleksandra Trifković, Biserka Lakić, Jelena Matić, Kosta Dakić, Nikola Soleša i Goran Ostojić, kao i učenici 6. i 7. razreda: Aleksandar Stevanović, Ana Mišković, Jula Starčević, Gordana Ostojić, Dijana Kajtazović, Nataša Barjaktarović i Dijana Dragoljević.
– Škole su radile sa više ili manje uspeha, neke su se ugasile, a naša je odolevala poteškoćama, širila se i povećavala broj novih učenika i nastavnog kadra – kazao je jedan od učenika Risto Dragičević, koji je bio voditelj programa.
NJegova školska drugarica Milena Tokanović podsetila je da škola u Sent Albansu već petnaest godina poseduje akreditacije za rad od prvog do 12. razreda, te da danas nastavu pohađa 112 učenika.
– Učenici naše škole podeljeni su u šest odeljenja sa kojima radi šest učiteljica: Danica Banda, Nada Jokanović, Jelena Petronijević, Snežana Krstić, Svetlana Prokopić i Branka Stefanović, dok funkciju direktora obavlja Verica Jovanović, rečeno je posetiocima.
Jedan od najvećih problema s kojim se nastavnici i đaci susreću jeste nedostatak zgrade, zbog čega su primorani da iznajmljuju učionice, na šta troše dobar deo sredstava.
Ovde se nadaju da će u dogledno vreme ipak rešiti ovaj problem, a u saradnji s Crkvom, roditeljima, sponzorima i državom. Tako bi onda, nadaju se, više para ostajalo za unapređenje nastave.
