Da li nam je svest toliko izmenjena da javni poziv na likvidaciju neistomišljenika prođe neopaženo? Ne, ne mislim tu na vajne afere presretanja kolona i ritmičnih ponavljanja Miškovićevih pretnji ministru vojnom i glavnom antikorupcionašu u Srbiji.1 Ne, ta zamajavanja javnosti koja treba da nam odvuku pažnju od izdaje zemlje i naroda na KiM, u Preševu i drugde, deluju kao déjà vu iz perioda nesrećnog Borisa. Ako je Mišković stvarno to uradio onda ne vidim kako može da ne ostane iza rešetaka. Međutim, jedna zaista javna pretnja i poziv na linč upućeni su ovih dana javno sa novinskih stranica a da niko nije reagovao.
Da se radilo o još jednoj pretnji preševskih i bujanovačkih Šiptara predsedniku vlade, ćutnja bi bila razumljiva. Oni imaju monopol na nekažnjeno protivzakonito i protivustavno delovanje, bez sankcija naravno. U nedelju 9. decembra, međutim, jedna od neslavnih perjanica ostataka nekadašnjeg uglednog dnevnog lista Politika, Beograđanin čiji su preci bili Srbi, pozvao je na likvidaciju njemu nepoželjnih i za njega ekstremnih ljudi i organizacija. I? I ništa.
U ona ne suviše davna i veselija vremena, kada se nezadrživo srljalo u progres, i kada materijalna oskudica nije izazivala apatiju naroda i narodnosti ne samo u ondašnjoj SFRJ nego i na zapadu i na istoku, mnogi su gradovi i varoši imali lokalne maskote. Radilo se najčešće o ljudima poput beogradskog Žike Obretkovića. Jedan od takvih, bio je u čačku 1950-ih i 1960-ih Boško zvani Figera. Boško je bio, što bi tada a i sada u čačku rekli, veselnik. Jeste da taj termin nema mesta u orvelijanskom navodno nediskriminatorskom novogovoru, pa ga baš zato i rabimo. Boško beše rad da se druži sa omladinom, koja je, kako to biva, s njim neretko zbijala neslane pa i delimično surove šale. Tako je jednom pošto poto hteo da igra fudbal i kako nisu mogli da ga se otresu, momci počnu da ga bodre: Boško, šutiraj penal, ako daš gol u timu si. Napred, udri loptu! Boško Figera! Boško Figera! Iza lopte behu podmetnuli ciglu. Boško se ohrabren pokličima zaleti, u poslednjem trenutku jedan od momaka skloni loptu u stranu, a Boško odalami svom snagom ciglu. Svakako, za dugo vremena više nije tražio da igra fudbal.
Kao što su nekad omladinci hrabrili Figeru na svakojake ludorije tako i danas raznorazni obesni, vremešniji i mlađi starci hvale vladu za njenu izdaju zemlje. Hvale je za politiku beskompromisnog trka ka EU, koja se pomera baš kao i horizont. Perjanice druge Srbije pune su pohvala za Vučić-Dačić-Dinkić vladu. Setimo se kako je onomad još Vesna Pešić govorila da će glasati za Tomu.2
Uz pohvale, neumitno dolaze i kritike za nedovoljan rad na unutrašnjem planu. Tako je i u našem dnevnom listu, novinar svih režima, kako ga starije kolege ponekad zovu, iskoristio isti metod.Prvo ide red pohvala za izdaju, za konačno skidanje bukagija.Drugosrbijanci koriste prvo lice množine (mi) kada treba da kažu kako smo mi krivi za rat, mi smo činili zločine, kako smo mi primitivni itd. Ili kada je u pitanju Kosovo i Metohija. Da se rešimo tog problema, tereta, da skinemo te bukagije. Privatno, preziru taj isti narod ali i javno najčešće odbijaju da se izjasne kao Srbi. često im je mrsko i ime zemlje, preferiraju da se sagledavaju kao građani Regiona. Ipak, sem tereta savestis teže stvari od tašne ili kofera ne nose. Bukagije još manje, eventualno nakit, skupocene satove i slične okove.
Primer metode pohvala i kuđenja jeste i u ostacima Politike, 9. decembra objavljen uvodnik Car je go.3 U ovom članku, neslavni autor, koji je uticao na uređivačku politiku ovih novina u prvoj polovini 1990-ih i u periodu od 2008. godine, poziva se na pamflet pretnju sudijama Ustavnog suda. Ovaj dokument, najverovatnije sačinjen od strane domaćih službenika da bi predupredio legitimne i legalne zahteve da se sudije izjasne o ustavnosti postavljanja granice nasred državne teritorije, iskoristio je i autor navedenog teksta. Pozivajući se na to, on kaže da je u potpisu pamfleta nekakav Otečastveni pokret Obraz, dakle jedna organizacija, a onda preti:
Ispostavlja se da ekstremističke formacije u Srbiji nije dovoljno zabraniti. Treba ih slomiti, uništiti. Zarad slobode svih nas. Država, demokratska, ne treba da se plaši represije. Srbija ne sme da bude žrtva jakobinskih dilema Francuske revolucije.
Dalje u tekstu gde nabraja raznorazne probleme za državu, od crkve do kosovskih Srba koji će se možda vratiti da protestuju na prelazima, on zaključuje:
Srpska vlast ne bi smela da se zavarava da će rešiti problem tako što istovremeno ispunjava kosovske želje Zapada a dadilja nacionalizam i teritorijalni patriotizam. To je osigurava mandat Vlade, ali ne donosi definitivni razlaz s prošlošću.
Na ingenioznu sintagmu teritorijalni patriotizam, jednu od podvarijanti čedinih slogana ljudi a ne teritorija, kao da su im kuće u vazduhu, neću se preterano osvrtati.
Ovde je nešto drugo bitnije i monstruoznije.
Dakle, nije dovoljno što je jedna organizacija zabranjena, treba sve (organizacije) koje drugosrbijanci proglase za ekstremne zabraniti, slomiti i uništiti, bez jakobinskih dilema.
Da podsetimo, Jakobinci su formirali Komitet javnog zdravlja i ubijali prvo monarhiste, zatim umerene revolucionare (žirondiste) a na kraju su krenuli i između sebe da se obračunavaju.Rat koji su poveli protiv neprijatelja slobode doneo je samo u francuskoj pokrajini Vandeji oko 120 hiljada žrtava. Po povratku iz tog kraja, jakobinski general Vesterman (François Joseph Westermann), koji je sledio devizu Sloboda, Jednakost, Bratstvo ili smrt ovih, za novinara Politike neodlučnih revolucionara, beše poslao izveštaj zlokobnom komitetuNema više Vandeje, građani republikanci! Mrtva je pod (sečivom) naše slobodarske sablje, sa njenim ženama i decom. Upravo sam sahranio celi jedan narod u močvarama i šumama Savenaja. Sledeći naređenja koja ste mi dali, satro sam decu pod kopitama konja i masakrirao žene kako, barem one, više neće rađati bandite. Nemam ni jednog zatvorenika kako bih se kajao. Sve sam ih pobio.
Malo je za ovo i suviše neodlučno za jednog drugosrbijanca. Po njemu i njemu sličnima, verovatno bi konačno rešenje (kako oni i njihovi zapadoidni naredbodavci vole tu nacističku frazu) bilo oslobađanje balasta i bukagija Srbije i bilo kojeg sećanja na srpski narod. Tada bi on i drugi građani regionalci mogli bez ijednog preostalog Srbina, da žive bez svedočenja o njihovom (sada samo sanjanom) zločinu.
1 Vučić je 29. oktobra izjavio da Mišković želi da ga izbaci iz vlade. To je nekako bilo dan pre posete Hilari Klinton i Ketrin Ešton, to jest dan pre nove ture poniženja Srbije. http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.289.html:403582-Vucic-Ima-zelju-da-me-izbaci-Miskovic-Podrzavam-Vladu
2 http://eizbori.com/vesna-pesic-glasacu-za-tomislava-nikolica/.
3 Car je go, Politika, 9. decembar 2012.
