Brzo, deco, da se sa nastavnicom Blaženkom Trivunčić pozdravimo, uzviknemo: „Hvala“, samo joj malo recitujemo, dobijemo diplome i trk u igru!
Baš tako su se naši mlađani pariski učenici okupili na prostranom trgu ispred Bobura ili čuvenog muzeja „Žorž Pompidu“ i koliko god voleli školicu, iskreno, svi su jedva dočekali da se na sve školsko stavi tačka.
Istina, taj poslednji čas, pa još pod vedrim nebom, na tako prometnom mestu gde dolaze turisti iz celog sveta, a i naspram Kulturnog centra Srbije, bio je kao stvoren za dugo pamćenje i prepričavanja, kao:
– Mi se slikamo, prolaznici nas gledaju i pitaju šta se to dešava.
A dešavala se srpska škola u kojoj onaj ko dobije diplomu i za dar knjigu mora malo da se pravi važan. Zato su onako lepo ispale fotografije, iz svakog đaka sreća isijava.
Dakle, trg veći od fudbalskog igrališta, u jezgru je Pariza i naprečac postade mala srpska pozornica. Dekor francuski, umetnički i novoarhitektonski (Bobur, da oproste projektanti, mnogo ružan, nalik konzervi), a knjige i reči srpske. Mikrofon nije bio potreban ni za pesme, ni za glumu, ni za šalu, đaci spontano povisili i pojačali glas, da je trebalo čuli bi se i s brda na brdo.
Publiku čine marljivi roditelji (oni nikad ne izostaju iz škole), ukipili se sa namerom da budu primer prolaznicima, indirektni je to poziv da im se masovno pridruže. I, jesu, prolaznici mnogo radoznali, ali je kratko trajalo, niti su šta shvatili niti ijednu reč razumeli.
Onda jedna naša učenička baka glasno i ozbiljno prokometarisa:
– Ko im je kriv što i oni ne uče srpski.
A Blaženka deli diplome, pohvalne, nagrade i knjige zarađene u školi i na međunarodnim konkursima, onda nagrađeni recituju svoje autorske stihove, a iako je sve bilo totalno improvizovano, delovalo je, stvarno, kao prava izrežirana predstava. Zato i treba ponoviti: „Hvala učiteljice Blaženka.“
Stiže i poetesa Dana Dodić, po pravilu, gde deca – tu i ona, ovaj put im recituje svoju o pesmu o Noletu. E, da su samo malo srpskog znali svi ti brojni prolaznici, shvatili bi šta nam sve Novak znači, pa bi ga i oni još više voleli i cenili.
– Učiteljice, ovo ćemo dugo, dugo pamtiti. Ovo je super! – razdragano prijavljuju mali đaci, vidljivo oduševljeni svojim učešćem na ovoj velikoj otvorenoj sceni.
Čitalići iz 16. arondismana
Istog dana održana je i priredba u pariskom 16. arondismanu. I tu su našim vrednim đacima podeljene đačke knjižice, diplome, pohvale i knjige za uspešna učešća na međunarodnim smotrama Čitalići 2019. i Dani ćirilice, kao i za osvojeno prvo mesto na Krosu RTS-a u mlađem uzrastu.
Na skajpu sa vršnjacima
Tokom protekle školske godine sproveden je projekat Obrazovni krug u kome su đaci koji pohađaju dopunsku školu u Kulturnom centru Srbije, sa vršnjacima iz Beograda i Novog Pazara, putem skajpa razgovarali dvojezično na temu kulturne baštine. To je bilo ovako: đaci istražuju, obilaze znamenitosti, spomenike, snimaju, svi propratni razgovori i objašnjenja su za decu iz Pariza – na srpskom, a za decu iz dva gore navedena grada – na francuskom, francuski im je u školi drugi strani jezik.
– Ove časove deca su obožavala, učionica je uvek bila puna – ističe nastavnica Blaženka.
Druženja u Somboru
Mali pariski đaci predvođeni svojim nastavnicama od 28. juna do 6. jula boravili su u kampu u Somboru. Sa Blaženkom Trivunčić iz Pariza krenulo je šestoro đaka, a iz istočne Fracuske sa nastavnicom Snežanom Miletić još četvoro đaka.
– Ovoj desetočlanoj ekipi malih dijasporaca iz Francuske pridružili su se i pobednici Krosa RTS u starijem uzrastu – dodaje nastavnica Blaženka i ne prestajemo da prepričavamo ovaj nezaboravni boravak i druženja.
Чланак Pred Boburom čas na srpskom се појављује прво на Vesti online.
