Pecka patrijaršija je vec šest vekova sedište srpskih arhiepiskopa i patrijarha i utocište nevoljnicima i prognanicima. Pokrov presvete Bogorodice jedna je od slava ovog manastira.
Naš put usledio je dan posle kamenovanja autobusa u Peci. Ispraceni smo strepnjom svih i nadom da cemo do Patrijaršije bezbedno stici. Sa situacijom na Kosovu i Metohiji suocili smo se vec na granicnom prelazu Rožaje. Menjamo tablice i put nastavljamo u pratnji monaha iz Visokih Decana i vojnika KFOR-a. Preko nabujale Bistrice, pod zaštitom noci i kiše prolazimo kroz Pec, grad u kojem se srpski više ne govori, Patrijaršijskom ulicom stižemo do poslednje kontrole, gde nas legitimišu. Još stotinak metara i pred kapijom smo drevnog manastira. Uz stalnu stražu italijanskih vojnika docekuju nas, uzbudene sestre, koje su se molile za bezbednost našeg dolaska. Saznajemo da je patrijarh vec u konaku.
Sa blagoslovom patrijarha Pavla snimamo svecanu liturgiju, služenu u crkvi Svetih apostola. Tokom zajednickih obeda NJegova svetost ukazuje nam na to koliki je greh imati bahat odnos prema hrani, bacati jejer mnogo je onih koji gladuju i ništa nemaju. Uci nas samilosti, poziva na skromnost i ljubav prema bližnjem.
Stiže narod iz srpskih enklava: Osejana, Goraždevca, Suvog Grla i Crkoleza, u pratnji italijanskih i francuskih vojnika KFOR-a, i sestre iz manastira Gorioc i crnogorskog Duga. Sedamdesetak gostiju deli sa sestrinstvom igumanije Fevronije slavsko žito i kolac. Jedanćstomesecna devojcica Jagoda iz Suvog Grla jedino je dete u dvorištu Patrijaršije.
Beležimo ispovesti povratnika. Vecina je prevalila petu deceniju života; ljudi sa porodicama i školskom decom nevoljno se odlucuju na povratak. U Osejanima ima oko 40 dece, u Goraždevcu 12. Teško je organizovati nastavu i decu prehraniti. Milivoje Repanovic iz Osejana kaže da im je crkva najviše pomogla. Svako domacinstvo dobilo je tridesetak kokošaka i kozu, dok je porodicama sa više dece data i krava da prežive. Ogranicenje kretanja (svako se mora najaviti 48 sati ranije, da bi dobio pratnju) ukida svaku mogucnost mladim ljudima za rad.
Put Kosova
Na poziv sestrinstva Patrijaršije da im svojim pevanjem ulepšaju svecanost, oktet horaSveti Stefan Decanski, pod vodstvom Tamare Petijevic, uputio se 11. oktobra put Kosova i Metohije. Sa njima su pošli igumanija fruškogorskog manastira Jaska majka Paraskeva i sestre Doroteja i Anastazija, kojima je ovo bila prva prilika da se poklone svetinjama, sponzori puta gospoda Jelena Balinovic i gospodin Miodrag Šcepanovic, te ekipa TVApolo.
U Patrijaršiji smo zatekli i nekoliko žena rodom iz Peci, koje danima cekaju dozvolu i pratnju do grobova najmilijih. Mara Lambic, koja sa porodicom živi u izbeglištvu u okolini Beograda, uspela je da obide grobove i kroz suze nam prica da su porušeni i da je na dubrištu našla slike sa spomenika. Srecni su oni koji su mogli da svoje najbliže sahrane na manastirskom groblju.
Dok cekaju na razne dozvole, ove žene pomažu sestrinstvu u održavanju manastirske ekonomije. Patrijaršija blista, pcele su zazimljene, vrt bez lišca. Radi se neumorno, jer monahinje proizvode svu hranu, ne samo za sebe, vec i za okolne manje manastire i narod. Bratstvo iz Decana im je doprema. Sestre imaju i velik ribnjak. Prošle godine im je zbog sabotaže Albanaca propalo dve tone ribe.
Italijanski vojnici Kfora nisu samo straža i radi bezbednosti, vec dragocena pomoc pri težim poslovima. Monahinjama se obracaju sa velikim poštovanjem, a vecina sestara je progovorila italijanski.
Sacuvati i održati svetinje, to daje monaštvu hrabrost da prebrodi svakodnevne teškoce i život u getu lakše podnose. U đakovici, gde je Srba oduvek bilo najmanje, sada živi šest baka – pet u crkvenoj porti, a jedna u Srpskoj ulici. One vec tri godine opstaju uz pomoc Italijana i bratstva iz Decana, koje im donosi hranu i lekove. Zvone one za jutarnje i vecernje. Na pitanje šta im je potrebno, mole da ih niko ne odvaja od dece, da su zadovoljne onim što imaju, a nemaju ništa. Poleksija Kastratovic, Vasiljka Peric, Nada Isajlovic, Jela Milovic, LJubica Miovic i Dragica Nikolic rešene su da istraju do kraja i u đakovici umru.
Život ne samo ovih žena vec i celokupnog monaštva i povratnika u Metohiju ne bi bio moguc bez bratstva iz Visokih Decana.
Pored dnevnih poslova, ekonomije, rezbaracke i ikonopisacke radionice, Internet centrom povezani su sa svima koji žele da se obaveste o stanju u pokrajini. Mada je srušeno 120 manastira i parohijskih crkava na ovom prostoru, naš domacin jeromonah Sava nam kaže da monaštvo u svojoj veri nikada nije bilo jace. Na Kosovu se ne cuva samo pravoslavlje – cuvaju se dragoceni spomenici svetske kulturne baštine, a Pecka patrijaršija sa cudesnom ikonom Bogorodice i freskama iz 13. veka, je decanska riznica ikona iz 14. veka, to svakako jesu, kao i Gracanica ili prizrenski manastir Bogorodice LJeviške.
