PREDLOG NOVOG ZAKONA O VOJSCI I O REGURUTIMA U DIJASPORI
OTKUP VOJSKE KROZ GUSTO SITO
• Regrutima koji žive u inostranstvu, a imaju stalan posao i boravište, u izuzetnim slučajevima možda će biti omogućen otkup vojnog roka • U vojsku opet sa 19 godina
Tim stručnjaka Ministarstva odbrane dostaviće do početka leta poslanicima parlamenta državne zajednice predloge novog zakona o Vojsci Srbije i Crne Gore, kao i izmene Zakona o civilnoj službi u oružanim snagama. Kako je za „Vesti“ rekao načelnik Uprave za obaveze odbrane pukovnik Petar Radojčić, namera autora novih zakonskih akata je da poslanici zajedničke skupštine razmotre i eventualno prihvate ova rešenja pre početka godišnjih odmora.
– Posebnu pažnju pri izradi ovog zakona mislimo da posvetimo regrutima u inostranstvu. Naročitu pažnju daćemo onima koji imaju stalno boravište i stalni posao. Postoji ideja da se njima na neki način omogući otkup vojnog roka. Ta ideja je jedno vreme bila napuštena, ali mi smo u međuvremenu primili na desetine apela, poziva i saopštenja u kojima naši mladići u inostranstvu traže uvođenje otkupa vojnog roka, kao što je to slučaj u nekim drugim zemljama – kaže pukovnik Radojčić.
Iz škole u uniformu
Govoreći o predstojećim zakonskim promenama načelnik Uprave za obaveze odbrane pukovnik Petar Radojčić, kaže da je za mladiće mnogo bolje da vojni rok odsluže odmah posle srednje škole, nego kao do sada da izbegavaju vojni rok dok su na fakultetu.
Po njegovom mišljenju, mogućnost otkupa vojnog roka ne bi bila opšta kategorija već bi se primenjivala samo u izuzetnim slučajevima o čemu bi naknadno u pojedinostima odlučivali predlagači zakona.
Jedna od velikih novina u Predlogu novog zakona bilo bi ponovno pomeranje donje starosne granice za odlazak u vojsku sa navršenih 19 godina. Sadašnja praksa je da se u vojsku odlazi tek sa 21. napunjenom godinom. U Ministarstvu odbrane kažu da se ponovno vraćanje na starosnu granicu od 19 godina pokazalo kao neminovno, jer su regruti sve manje zainteresovani za odsluženje vojnog roka.
– Studenti bi, po predlogu novog zakona, odlazak u vojsku mogli da odlažu najkasnije do poslednje godine studiranja. Sada međutim, važi pravilo da se vojska odlaže do isteka 27. godine života, što je znatno komplikovalo rad vojno-teritorijalnih organa koji često nisu mogli da uruče vojne pozive – objašnjava sagovornik „Vesti“.
Rešenje za mesec dana
Pukovnik Radojčić ističe da će novim propisima zahtev regruta za civilnim služenjem vojnog roka biti znatno brže rešavan u SCG, nego što je to slučaj u nekim zapadno-evropskim zemljama. On tvrdi da će nadležni vojno-teritorijalni organi ove zahteve rešavati za svega 30 dana, dok se u nekim zemaljama zapadne Evrope za odgovor na molbu čeka i do 15 meseci. Radojčić odbacuje primedbe pojedinih nevladinih organizacija koje tvrde da je civilno služenje vojnog roka u SCG restriktivno i podseća da u nekim državama istočne Evrope civilna služba traje dve godine.
– U Srbiji i Crnoj Gori takav rok i dalje traje 13 meseci, a vojni će uskoro ukoliko to prihvate poslanici skupštine biti osam meseci – kaže Radojčić.
Uporedo sa izmenama Zakona o vojsci bio bi predložen i novi zakon o alternativnoj službi, kako bi se ubuduće zvalo civilno služenje vojnog roka. Predlagači zakona smatraju da bi ova problematika trebalo da pređe pod nadležnost država članica. Postoji, kako kažu, veliki broj argumenata da civilno služenje vojnog roka preuzmu neka druga ministarstva, a ne Ministarstvo odbrane.
– Takav slučaj imamo u mnogim zemljama zapadne Evrope, tako da postoji ideja da ministarstva za rad i socijalnu politiku ili pravdu preuzmu problematiku civilnog odsluženja vojnog roka – kaže Radojčić.
Novina je i predloženo izdvajanje Civilne zaštite, koja je do sada bila posebna uprava u Ministarstvu odbrane i na čijem je čelu vojno lice. Novim zakonskim rešenjima planirano je formiranje agencije za civilnu zaštitu, koja bi takođe mogla da angažuje regrute koji žele alternativno služenje vojnog roka.
Pukovnik Radojčić navodi da su se pojavili mnogi problemi sa civilnim služenjem vojnog roka, jer su mnoge ustanove, koje su na početku potpisale ugovor sa Ministarstvom odbrane, odustale od prihvata ove vrste regruta.
Služenje u civilu
Novo zakonsko rešenje koje predlažu stručnjaci Ministarstva odbrane predviđa jasno utvrđenu proceduru u slučaju da se regrut odluči za civilno služenje vojnog roka.
– Kada takav mladić podnese zahtev vojno-teritorijalnom organu, vojni odsek ga prosleđuje komisiji koju je odredilo resorno ministarstvo. Kada takva komisija donese konačno rešenje, nama u vojsci šalju izveštaj i mi takvog regruta skidamo sa vojne evidencije. On prestaje da bude vojni obveznik i postaje obveznik Civilne zaštite ili radni obveznik – objašnjava Radojčić.
– Mi smo do sada imali 600 ustanova u Srbiji i Crnoj Gori u kojima je propisano civilno služenje vojnog roka, međutim, posle svega što se događalo više od 40 odsto tih ustanova nije želelo da produži ugovor sa Ministarstvom odbrane. Oni su se rukovodili isključivo finansijskim interesima, jer su po novim propisima bili obavezni da mladićima koji civilno služe vojni rok u njihovim ustanovama isplaćuju lične dohotke i troškove prevoza.
Pukovnik Radojčić kaže da je odnedavno lista ustanova proširena na ukupno hiljadu organizacija, uključujući mnoge kulturne i socijalne ustanove, ali da tek predstoje razgovori o potpisivanju konačnog ugovora. Novina u ovim propisima je što se civilno vojni rok može služiti i na novosadskom i kragujevačkom univerzitetu.
– Imamo veliko interesovanje brojnih medicinskih ustanova, ali i komunalnih preduzeća koja su našla svoju računicu u prihvatu ove specifične vrste regruta – kaže Radojčić.
