Predlog o koridoru Istok šansa za bolje puteve
Srbija je veza između dva evropska pravca
Izgradnja multimodalnog saobraćajnog koridora Istok preko Srbije ne bi koštala mnogo u odnosu na korist koju bi donela našoj zemlji, naročito razvoju istočne Srbije, kaže za „Blic“ autor i nosilac projekta koridora Nenad čolović.
Projekat obuhvata drumski, železnički i rečni saobraćaj i bio bi deo najvećeg evropskog koridora (južnog) koji polazi iz Portugalije i proteže se do Crnog mora. Na taj koridor se nadovezuju putevi ka Aziji.
– Velikim evropskim koridorima godišnje prođu milioni Evropljana. Ovaj koridor bi bio i ekonomski značajan jer bi preko Srbije povezivao regionalne zemlje sa zapadnim poslovnim partnerima, a njegova eksploatacija bi donela desetine milijardi dolara – objašnjava čolović.
Koridor Istok spojio bi i koridor 10 (Austrija – Slovenija – Hrvatska – Srbija – Grčka – Bugarska) sa koridorom 4 (Nemačka – češka – Mađarska – Rumunija – Bugarska – Turska). Dakle, koridor Istok trebalo bi da spoji, poveže ova dva pravca izgradnjom drumske, železničke i vodene putne mreže kroz Srbiju. Iako već postoji jedna ovakva veza, čolović objašnjava da je prednost koridora Istok u tome što bi stvorio direktnu vezu sa lukom Konstanca, ali pri tom bi izbegao teške Karpate (Rumunija), Balkanski planinski masiv (Bugarska), kao i močvare na levoj obali Dunava u Rumuniji kod Turn Severina. Iako je ceo projekat i dalje samo u fazi inicijative, prema čolovićevom planu drumski deo bi podrazumevao izgradnju autoputa koji bi se nadovezao na koridor 10 preko Požarevca, Majdanpeka i izlazio na srpsko-bugarsko-rumunsku tromeđu. Manji deo autoputa od Negotina do Vidina već postoji i trebalo bi samo da se modernizuje. Ovaj autoput bio bi dugačak oko 170 kilometara.
Što se tiče železnice, potrebno je izgraditi oko dvadeset kilometara pruge između Negotina i Vidina, kao i modernizovati neke pruge, dok bi na Dunavu trebalo izgraditi nekoliko pristaništa. Preko ovog koridora bi se povezale i srpske sa bugarskim i rumunskim prugama.
– Izgradnja puteva, luka i železnice donela bi mnogo novih radnih mesta i posla srpskim građevinskim firmama – kaže čolović i dodaje da bi koridor razvijao i turizam u Srbiji. Inače, zemlje u regionu već razmišljaju o izgradnji novih koridora koji bi lako mogli da zaobiđu našu zemlju, što ovom projektu daje još više na značaju.
– Najjednostavnije rečeno, koridor predstavlja izgradnju najkraće, najekonomičnije i najlogičnije veze između desetina miliona građana Evropske unije i njihovih ekonomija preko teritorije Srbije – sumirano je u inicijalnom planu koridora Istok.
Projekat čeka nadležne
Sa projektom multimodalnog koridora Istok upoznato je sedam ministarstava i državni sekretar Miodrag Jocić. Na projektu su sarađivali stručnjaci iz Saobraćajnog instituta CIP i Instituta za puteve, a cela ideja je naišla na odobravanje u svim tim institucijama. Trenutno se čekaju konkretne reakcije nadležnih ministarstava i institucija kako bi realizacija projekta mogla da započne.
