Predlog zakona o stranim ulaganjima, koji je Vlada Srbije uradila u nameri da dovede do reforme u načinu na koji državna i lokalne uprave tretiraju strana ulaganja, a koji je ušao u skupštinsku proceduru uz zahtev predlagača da u parlamentu Srbije bude usvojen po hitnom postupku, već se našao na udaru kritike Svetske banke, Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA) i Kancelarije za pridruživanje Evropskoj uniji, koja je ocenila da Predlog zakona nije usklađen sa zahtevima EU. Argument kritičara je, takođe, da ovaj zakonski predlog otvara vrata samovolji i korupciji, jer se daju prevelika ovlašćenja državnim funkcionerima i opštinskim činovnicima u Srbiji koji će biti uključeni u postupak izdavanja dozvola stranom investitoru.
Iako je na Okruglom stolu u beogradskom hotelu „Palas“, predstavljajući javnosti predlog zakona, ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom Milan Parivodić rekao da će ovaj propis „otvoriti vrata većim direktnim, stranim investicijama u Srbiju, a investitorima kroz jedinstveni šalter garantovati strogo poštovanje ugovora“, direktor SIEPA Jasna Matić izrazila je zabrinutost „visokim nivoom arbitraže“ u ovom propisu.
Dobro rešenje
Predstavnik Saveta stranih investitora (FIC) iz Beograda, Boris Baklaja rekao je da prema oceni članova tog Saveta, Predlog zakona predstavlja „dobro rešenje, koje će podstaći individualna ulaganja“ u Srbiju i izrazio očekivanje da će i u „praksi biti dobar kao što je u konceptu“.
– Predsedniku opštine i resornom ministru ostavljena je mogućnost da, ako to žele, uskrate pomoć stranom investitoru na jedinstvenom šalteru. Za SIEPA je to veliki problem, jer svakodnevno pristižu primedbe stranih investitora, koji se žale na pojačanu korupciju prilikom poslovanja u Srbiji, što u poslednjem periodu potvrđuju i izveštaji svetskih organizacija – objasnila je Matićeva.
Kancelarija Svetske banke u Srbiji iznela je, u pisanom komentaru, primedbe u 35 tačaka, a Kerolajn Jungr, šef te kancelarije, svojim dopisom traži od ministara Milana Parivodića, Mlađana Dinkića i Predraga Bubala da se izmeni Predlog zakona.
Komentarišući odredbu da će uslov za korišćenje jedinstvenog šaltera u opštinama Srbije biti zapošljavanje najmanje 10 radnika ili pola miliona evra investicije, u gradovima upošljavanje 20 novih radnika ili milion evra investicije, a u Beogradu otvaranje 30 novih radnih mesta ili investiranje od milion i po evra, dok će na šalter na republičkom nivou pravo imati veliki strani investitori za investicije od preko 10 miliona evra u prve dve godine poslovanja u Srbiji ili uz uslov da se zaposli 50 novih radnika, kao i da se na početku uloži minimum tri miliona evra u visoke tehnologije, Svetska banka u svom dopisu pita „da li investitor koji uloži dolar manje od propisanog ili uposli jednog radnika manje neće imati priliku da koristi taj šalter“.
Strogo poštovanje ugovora
Parivodić je poručio da će se investitorima kroz jedinstveni šalter „garantovati strogo poštovanje ugovora“, kao i da će „novi zakon garantovati slobodu stranih ulaganja, nacionalni tretman stranom investitoru, kojem stečeno pravo neće moći da se osporava naknadnim aktima“. Naglasio je da će „strani investitor u bilo kom delu Srbije na jednom mestu, brzo i jednostavno moći da pribavi sve potrebne dokumente za ulaganja, a kao garancija će služiti Sporazum o stranom ulaganju, koji će sklapati sa predsednikom opštine i lokalnom samoupravom“.
– Stranac koji želi da uloži u Srbiju moći će ulagati slobodno, a ograničenja će važiti samo u proizvodnji i prometu naoružanja i u medijima – pojasnio je Parivodić.
Takođe, u komentaru odredbe da „predsednik opštine može da uskrati korišćenje jedinstvenog šaltera ako sumnja da investitor neće moći da realizuje investiciju“, Svetska banka ocenjuje da će to biti „krajnje samovoljna odluka, doneta bez kriterijuma“.
– Ovakva dozvola da se donosioci odluka ponašaju samovoljno otvara vrata korupciji. Takva diskrecija ne sme biti odobrena. Osim toga i kriterijumi o broju radnih mesta ili vrednosti investicije toliko su visoki da će doći u konflikt sa dobrom međunarodnom praksom, pa je potrebno ukloniti ih – ukazuje se u kritici Svetske banke.
Ova međunarodna finansijska ustanova poručuje da „ne treba praviti razliku između velikih i malih investicija, a da velike investitore treba ohrabriti kroz izmene poreskog, carinskog i drugih zakona“. Svetska banka kritikuje i odredbu koja kaže da strani investitor može da stekne imovinu u Srbiji pod uslovom da zemlja iz koje dolazi pruži reciprocitet.
– Ako zakoni u Srbiji zahtevaju reciprocitet od zemlje iz koje dolazi investitor, pre nego što on stekne imovinu za potrebe ulaganja, onda je to nerazumno ograničenje – stoji u dopisu Svetske banke.
Radikalna novost
Ministar Parivodić naglasio je da će radikalna novost biti „sprečavanje onog što se do sada često u praksi dešavalo, a to je da se stranom investitoru, i nakon nekoliko godina, ustavnim aktima osporava stečeno pravo kupovine ili prodaje u Srbiji“. Napomenuo je da će Agencija za privredne registre biti nadležna za evidencioni Registar stranih investicija, koje su se do sada merile samo prilivom novca iz inostranstva na računu Narodne banke Srbije.
