U TOKU RAD NA ZAKONU KOJI ćE REGULISATI STATUS SRPSKOG RASEJANJA
DIJASPORA MORA U USTAV
• Prednacrt zakona u završnoj fazi i uskoro će biti dostavljen i našem iseljeništvu na javnu raspravu
Svojevrsnim mini „ustavom dijaspore“, odnosno odgovarajućim zakonom, čija je izrada u toku, sveobuhvatno će biti rešena statusna i druga važna pitanja između našeg rasejanja i matice Srbije. Istovremeno, radi se i na predlogu rešenja statusa dijaspore koji će biti definisan i u budućem, novom ustavu Republike Srbije. Radna grupa Ministarstva za dijasporu, koju predvodi Miodrag Božović, pomoćnik ministra, intenzivno se bavi ovim pitanjima.
Prednacrt zakona o dijaspori je, prema njegovim rečima, u završnoj fazi i uskoro bi trebalo da bude dostavljen na javnu raspravu našem iseljeništvu, odborima Skupštine Srbije i najznačajnijim institucijama, kako bi i oni dostavili svoje sugestije i predloge.
– Na osnovu detaljnih analiza, iskazanih želja, potreba i interesa našeg rasejanja, u okviru Sektora za statusna pitanja dijaspore, koji deluje u sastavu ministarstva, ulažu se maksimalni napori na koncipiranju pravnog položaja naše dijaspore.
Otvoreni za sugestije
– Mada smo očekivali da ćemo prednacrt zakona o dijaspori završiti do polovine februara, a do kraja ovog meseca ga uputiti na javnu raspravu, molimo naše građane u dijaspori za razumevanje i malo strpljenja, jer radimo obiman i delikatan posao na stvaranju uslova za njihovo puno uključivanje u život otadžbine. Ali, i pre nego što prednacrt bude prosleđen dijaspori, bićemo zahvalni svima iz rasejanja na korisnim sugestijama, primedbama i predlozima, koje nam mogu uputiti već sada. Želimo da zajedničkim radom, međusobnom tolerancijom i uvažavanjem pomognemo jedni drugima – kaže Božović.
Naime, istovremeno se radi na nekoliko projekata od izuzetnog značaja za dijasporu i njen odnos sa otadžbinom. To podrazumeva normativno uređenje biračkog prava naših sunarodnika u rasejanju i putem pošte, zatim pitanje služenja vojnog roka u Vojsci SCG, kao i pitanje dopunskih škola na srpskom jeziku. Radimo takođe na analizi i utvrđivanju propisa za stimulaciju investicija iz dijaspore, kao i sveobuhvatnom zakonskom uređenju svih drugih pitanja za koja je u proteklom periodu iskazan interes i potreba naših sunarodnika u inostranstvu. Tu spada i pitanje društvenog statusa i socijalne zaštite naših državljana koji žive u inostranstvu – pojašnjava Božović.
Sektor za statusna pitanja dijaspore paralelno je angažovan, napominje naš sagovornik, i na „analizi ustavnih rešenja pitanja vezanih za status naših sunarodnika u rasejanju u budućem ustavu Srbije“.
Zaštita manjina
Dijaspora takođe traži da se budućim ustavom Srbije definišu i zaštite neophodni elementi identiteta svih pripadnika nacionalnih manjina koje žive u Srbiji: ime, religija, jezik, tradicija i kulturno nasleđe, radi očuvanja i razvoja njihove kulture, povećanja tolerancije i omogućavanja kulturnog pluralizma, uz poštovanje narodnih zakona i prava drugih, ali nikako na bilo čiju štetu, posebno ne na štetu pripadnika većine – ukazuje pomoćnik ministra dijaspore.
– Ovom prilikom da izdvojimo, između ostalog, zahtev dijaspore da se pri izradi novog ustava Srbije uvaže specifične potrebe očuvanja i razvoja narodnog identiteta i državnog integriteta. A to podrazumeva srpsku narodnu državu, srpsko ime, pravoslavnu veru, srpski jezik i tradiciju, te sveukupno srpsko kulturno nasleđe vekovima izraženo kroz svetosavlje, kao najpotpuniji izraz narodne kulture srpskog naroda zasnovane na hrišćanskim i jevanđeljskim načelima. Srpski narod u rasejanju takođe traži da se u budućem ustavu Srbije uvaže njegove specifične potrebe i njegovo pravo da održava slobodoumne i miroljubive kontakte i saradnju sa srpskim narodom u otadžbini. Iskazana je i potreba dijaspore da se u novom najvišem zakonodavnom aktu matice normativno uredi obaveza Srbije da štiti prava i interese svojih državljana i srpskog naroda koji živi ili boravi u inostranstvu.
Jednakost za sve
Dijaspora takođe izražava želju da se u skladu sa viševekovnom državnom tradicijom srpskog naroda u Srbiji obezbedi ravnopravnost i jednakost za sve pred zakonom, socijalna pravda i vladavina prava, poštovanje ljudskih i manjinskih prava i sloboda u skladu sa najvišim demokratskim standardima UN-a, Evrope i sveta – objašnjava Miodrag Božović, pomoćnik ministra za dijasporu Srbije.
Traži se takođe da se republičkim ustavom definiše obaveza Srbije da stvara uslove za uključivanje pripadnika srpskog naroda iz rasejanja u politički, ekonomski i kulturni život matice, kao i pravo na ostvarivanje svih građanskih, političkih, ekonomskih, socijalnih i kulturnih prava i sloboda, u skladu sa najvišim nivoom međunarodno priznatih standarda Evrope i sveta – nabraja Božović.
On napominje da su ovo inicijalni, početni koraci, koji će tek biti precizirani u predlogu pomenutih zakonskih akata.
