Izražavajući zahvalnost Borisu Malagurskom i Ivani Rajović na želji i trudu da kroz dokumentarni film o slučaju „Bris Taton“…“Predpostavka pravde“ ukažu na brojne nelogičnosti i nejasnoće u samoj presudi,kao i nedostatak konkretnih i jasnih dokaza za izricanje drakonskih kazni,osećamo se obaveznim da se tim povodom obratimo javnosti doprinoseći u borbi za istinom i pravdom,kao i konkretnom podrskom ovom dokumentarnom filmu od kojeg ocekujemo da će zaintrigirati misleći deo javnosti,kao i sve one koji na bilo koji način imaju mogućnost da odlučuju o daljoj sudbini samog postupka a samim tim i o sudbini nepravedno osudjenih i njihovih porodica. Dokumentarni film se relativno laganom radnjom, sa dozom sarkazma u ovoj tragičnoj životnoj priči za sve učesnike u dogadjaju, dotakao mnogih bitnih nepravilnosti i nejasnoća u samom postupku stavljajući akcenat na osudjenog Stefana Veličkovića.
Poznavajući kompletan tok postupka,svedočenja,izvedene dokaze,i veštačenja,tvrdimo i da za sve ostale osuđene ne postoje konkretni a pouzdani dokazi da su na bilo koji način bili u kontaktu sa tragično preminulim Brisom Tatonom.
Samim tim ne mogu biti osuđeni za nešto što nisu počinili,tim pre što postoje i iskazi očevidaca koji tvrde da je Bris Taton u bežanju sam preskočio zaštitnu ogradu ne znajući za ambis.
Te iskaze sud nije želeo da ceni iz samo njima znanih razloga.
Vremenska ograničenot filma ne dozvoljava temeljniju analizu svega nepravilnog i ne dokazanog u postupku jer je „toga“ izuzetno mnogo,počevši od same medijske najave drakonskog kažnjavanja što je nedopustivo,do kvalifikacije dela kao teško ubistvo koje se po svim izvedenim dokazima nije ni dogodilo,a pogotovo se nije moglo dogoditi 17.09.2009. kako stoji u optužnici tužilaštva,jer je opšte poznato da je Bris Taton preminuo u bolnici 29.09.2009. Ako tome dodamo nedostatak ključnih snimaka sigurnosnih kamera sa platoa,kasnog obaveštavanja istražnog sudije,ne prihvatanje predloženih svedoka odbrane,neusklađenost veštaka u zaključcima,odsustvo želje za istinom,jednostrana medijska blokada,pristrasno vođenje postupka,ne dozvoljavanje rekonstrukcije…i puno toga još..Jasno se može zaključiti o kakvom je postupku bilo reči,odnosno da je izostalo fer i korektno suđenje kakvo je po ustavu zagarantovano svakom članu ovog društva bez obzira na vrstu i težinu dela.
Naravno da mi roditelji ne opravdamo bilo koji vid nasilja,i da ga treba sankcionisati na valjan i zakonski način,a ne ad hok pravnim nasiljem.
Ne treba onda da čudi što su advokati uz sav uloženi trud imali minimalne šanse na uspeh.Mišljenja smo da i oni imaju značajnih razloga da javno i otvoreno ukažu na sve propuste koji su im onemogućili uspešnu odbranu svojih branjenika.Na taj način bi se verujemo zaštitila struka i nadamo se obnovljeni postupak u fer i korektnim uslovima.Advokati su ti koji imaju najdirektniji i neposredan i stručan uvid u ovaj režiran postupak koji je ugrozio kredibilitet prvosuđa i pravne države.
Verujemo da će i nova politička realnost i svi budući odgovorni kadrovi za vođenje države,uvideti potrebu za vraćanje dostojanstva pravosuđu i sudijama koje je evidentno bilo ugroženo i kroz ovaj postupak.
I pored svega i dalje želimo da verujemo da ćemo bar sa bilo koje strane čuti „glas razuma“,i da ćemo kao gradjani ove države povratiti izgubljeno poverenje u njene pravosudne institucije..
Mediji su ti koji će medju prvima,promovisati i trasirati novi put u pošteno i istinito prezentovanje svega o čemu žele da izveštavaju…oslobodite se stega i pritisaka,postanite slobodni i nezavisni koliko god je to moguće.
Hvala Vam na pokušaju i razumevanju!!
Udruženje građana „Hoćemo Istinu“
