Tokom meseca jula u Srbiji je izgorelo više od 19,5 hiljada hektara šuma, livada i pašnjaka. Direktna šteta od vatrene stihije je velika, a prave procene štete tek će se utvrđivati. O uzrocima, posledicima i zaštiti od požara razgovarali smo sa Predragom Aleksićem, direktorom sektora za šumarstvo, lovstvo i zaštitu živote sredine u „Srbijašumama“.
• Da li su „Srbijašume“ bile spremne za ovu elementarnu nepogodu?
– U toku jula, u Srbiji je izgorelo više od 19,5 hiljada hektara šuma, šikara, livada i pašnjaka. čak 85 odsto izgorelih šuma je u privatnom vlasništvu, ali iako nismo nadležni za gašenje na privatnim parcelama. Međutim, mi nismo imali dilemu, gasili smo sve, bez obzira ko je vlasnik.
Da, naglasim, mi nismo velika firma, imamo svega oko 3.000 zaposlenih , ali smo uspeli. Naravno, uz veliku pomoć i u sadejstvu sa pripadnicima vatrogasaca, žandarmerije, vojske.. Svi zajedno gasili su požare, i na temperaturi, koja je prelazila 50 stepeni Celzijusa.
• Većina požara je ugašena, šta sad sledi?
– Nakon gašenja požara, kreće se u snimanje situacije, što drugim rečima znači da se vidi kako sanirati i obnoviti šumu. Nakon toga se prelazi na seču, kad se uklanja rastinje i skupljaju se grane. To je ujedno najteži deo posla, sličan rudarskom. Dovoljno je da kažem da taj deo radova, košta oko 4.000 evra po hektaru.. Potom se kreće u sadnju biljaka, a potrebno je da prođe tri do pet godina, u toku kojih se neguju zasadi. Da bi stabla u potpunosti imala svoju osnovnu funkciju, neophodno je još 20 do 30 godina. Faktor vremena je ovde, najvažniji, a naše šume, koje su izgorele bile su stare u proseku od 5 do 120 godina.
• Kolika je šteta?
– Direktna šteta na parcelama u državnom vlasništvu je oko 210 miliona dinara, troškovi gašenja požara su 45 miliona dinara, tretman zemljišta nakon požara koštaće dodatnih 350 miliona dinara, sadnja biljaka će koštati oko 82 miliona, dok čuvanje biljaka u narednih tri do pet godina će stajati oko 26 miliona dinara po godini. Sve ukupno, direktna šteta je oko 760 miliona dinara (oko 9,5 miliona evra). Međutim, to nije najgore, najteža je ekološka šteta, koja je od pet do deset puta veća od ovih 760 miliona dinara.
• Da li je bilo pomoći lokalnog stanovništva?
– Ne. čast izuzecima, poput žitelja Juhora. Moram da kažem da je izostala i tradicionalna srpska gostoljubivost, jer vatrogascima nije ponuđena ni čaša vode. To je, moram da priznam, neka vrsta fenomena. Dok su radnici gasili požare na njihovim šumama, žitelji su pili pivo, pravili roštilj. Ostao nam je gorak ukus u ustima od tolike nezainteresovanosti.
Ne znam, možda je potrebna dodatna edukacija, da ljude naučimo da oni zapravo gase požare na svojim šumama, da štite i spašavaju svoje.
Nismo dobili ni podršku ekologa, koji su prvi kad treba da daju intervjue na televizijama, novinam, kojima su puna usta zaštite o prirodi i prirodnim bogatstvima. Jednom rečju, pokazalo se da su bolji na rečima, nego na delima.
• Šta preporučujete našim ljudima iz dijaspore, kako da procene štetu na njihovim šumama?
– Priliko gašenja požara, nismo vodili računa, šta je čije, da li su vlasnici staračka domaćinstva ili mladi ljudi, da li žive ovde ili u inostranstvu, sve smo gasili. Naši ljude, ako su u bilo kakvoj dilemi, a tiče se šuma, mogu da se obrate najbližoj šumskoj upravi, a naši šumarski inženjeri, tehničari će ih uputiti ili objasniti sve što in zanima.
• Kakva je bila sardnja sa vatrogasnim jedinicama?
– Izuzetna, naše preduzeće „Srbijašume“ zapravo nije specijalizovano za gašenje požara. Kad izbije vatrena stihija, mi zovemo vatrogasnu službu. Naravno, kada je urgentna situacija, mi odmah krećemo na teren sa svojim vozilima. Ali u zajedničkoj akciji, mi smo pod njihovom komandom. Ono što je problem jeste dotrajalost njihove opreme za gašenje, vozila su im stara i po 30 godina. Ovih dana je u toku realizacija ideje o formiranju državnog štaba u slučaju ovakvih nepogoda, požara velikih razmera.
• Da li su državne šume osigurane?
– U državnom vlasništvu je oko milion hektara šuma. Mi smo ranije, razgovarali sa ljudima iz osiguravajućih kuća, ali i oni su pomalo zatečeni situacijom, jer bi trebalo da obezbede reosiguranje, a to teško ide. Premije na osiguranje su velike, svi zaposleni u „Srbijašumama“ ne bi mogli toliko da zarade da plate osiguranje. Sve u svemu, jako malo državnih šuma, svega oko pet odsto od milion hektara je osigurano i to uglavnom šume u okolini Beograda i Loznice. Inače, Srbija poseduje oko 2,5 miliona hektara šuma, što je oko 30 odsto od ukupne teritorije. Zvanično, taj postotak je nešto manji, oko 27,4 odsto, ali poslednjih godina veliki broj livada i pašnjaka, je zbog odlaska mladih ljudi u grad, zarastao u šume i šikare.
• Šta su bili najčešći uzroci požara?
– LJudi, na žalost u više od 95 odsto slučajeva. Nepažnja, nemar, nebriga. Dovoljan je bio opušak da da se na temperaturi od 40 stepeni, izazove požar. Na području pirotske opštine, baba je paleći rastinje izavala požar, zadržana je 48 sati na ispitivanju i ništa. Zakon jasno kaže da je na udaljenosti od 200 metara od šume zabranjeno paliti vatru, a na vašaru na Goliju, skupi se 2.500 ljudi, i svi pale roštilj. Kaznena politika mora biti oštrija, jer dok se ne udari po džepu, ljudi neće voditi računa ni o šumama, ni o požarima.
• Dolazak ruskog „iljušina“ je preokrenuo situaciju u gašenju požara?
– Apsolutno, dolazak ruskog „iljušina“ je bio od neprocenjive vrednosti. U jednom naletu izbacivao je 42 tone vode, a imao je 20 naleta. To vam je kao dolazak „malog boga“. Dejstvovao je po Staroj planini, Deliblatskoj peščari i Svrljigu. Jedan „iljušin“ i četiri – pet helikoptera – to je dobitna kombinacija protiv i najvećeg požara.
Mi smo na raspolaganju imali samo tri helikoptera Vojske Jugoslavije, jedan je gasio požare, a dva su prevozila ljudstvo i hranu.
• Koja su područja najviše stradala u julskim požarima?
– Najviše je gorelo na području šumskog gazdinstva Boljevac, gde je ukupno gorelo 9.295 hektara, od toga najviše na području lokaliteta Negotin – Deli Jovan. Vatrenom stihijom bilo je zahvaćeno 8.000 hektara. Drugo po ugroženosti bilo je šumsko gazdinstvo Pirot, gde je u plamenu bilo 3071 hektara. Najteže je nastradao lokalitet Vidlič – Stara planina, gde je požar zahvatio 1.733 hektara.
Predrag Aleksić rođen je 1954. godine u Vrćenovici, opština Aleksinac. Šumarski fakultet je završio u Beogradu, gde je i doktorirao 1994. godine.
U „Srbijašumama“ obavlja funkciju direktora zaduženog za oblast šumarstva, lovstva i zaštitu životne sredine.
