Još tokom ranih postakademijskih dana sredinom devedesetih godina prošlog veka, akademski slikar Predrag Rakićević afirmisao se na tadašnjoj jugoslovenskoj umetničkoj sceni.
Izlagao je na, tada odista važnim izložbama, poput JU palete mladih u Vrbasu, Oktobarskog salona u Beogradu i drugim.
No, istorijske prilike u tadašnjoj zemlji obuhvaćenoj epohalnom krizom, uticale su na životni tok mladog slikara.
Tokom 1999. godine odlazi u SAD, a u San Francisku živi i stvara punih dvanaest godina.
Dobitnik je više nagrada za stvaralaštvo od kojih je, za slikara iz Srbije, posebno bila značajna Nagrada UNICEF-a za antiratnu tematiku.
Iz San Franciska se 2011. vratio i namah uključio u aktuelna likovna zbivanja.
U doba dostignute stvaralačke zrelosti, opredelio se za slikanje prirode. Obraćajući se prirodi on ne teži prepoznavanju i interpretiranju pejzažnih predela, nego nastoji da viđene prizore sveta pretvori u povod za svoju (i posmatračevu) kontemplaciju – likovnu, poetsku i filozofsku, rekao je Sava Stepanov, istoričar umetnosti, otvarajući izložbu u zemunskoj galeriji „Ikar“.
„Pred nama su slike koje uzbuđuju našu emocionalnost, koje „dodiruju“ našu dušu, koje pokreću plemenite misli. U naslovima Rakićevićevih slika, ne bez razloga, postoje pojmovi: uzburkano, impulsivno, lepršavo, radost, eruptivno, misaono, komunikativno, metamorfozno“.
„Ostvarujući puni estetski smisao slike umetnik nas svojim slikarstvom privodi serioznim filozofskim reminiscencijama o estetici slike, o umetničkoj etici, o moralnosti…“ zaključuje Sava Stepanov.
