Predrag Stojanović Stole važi u Štutgartu među zemljacima kao veliki društveni aktivista, istaknuti član Srpskog kulturnog društva „Sveti Sava“ u Štutgart Faingenu. Pripada generaciji starih svetosavaca i ponosan je što je jedan od članova prvog pod srpskim imenom registrovanog udruženja u ovom delu Nemačke.
Rođen je u Leskovcu, u kome je odrastao, školovao se, upoznao suprugu, oženio se i dobio decu. Početkom sedamdesetih se iz rodnog mesta u potrazi za boljim životom otisnuo u svet. prvo u Austriju u Grac, a potom i u Nemačku, za Štutgart, u kome i danas živi. Više od dve decenije je radio kao radnik fabrike „Neoplan“ i zajedno sa ostalim kolegama proizvodio motore. Krizu u firmi osetio je i na svojoj koži. Ostao je bez posla, ali pošto se nije stideo nijednog zanimanja, vrlo brzo je našao drugi. Sada radi kao vozač i nada se da će tako ostati do penzije.
Humanisti
Stole s ponosom ističe da je za vreme rata na prostoru nekadašnje Jugoslavije, „njegov“ klub tri godine finansirao 33 dece iz Republike Srpske i Srpske Krajine. Ističe da uvek biti na usluzi članovima i upravi „Svetog Save“ jer mu je velika želja da ljudima pomaže.
Po dolasku za Nemačku aktivno se uključio se u društveni život naših građana. Kada je grupa Srba htela da osnuje prvo srpsko društvo u Baden Virtembergu, sredinom osamdesetih bio je uz njih i tako je učestvovao u osnivanju Društva za čuvanje srpskih spomenika do 1918. godina, čiji je prvi predsednik bio Dobrivoje Simić. Od tog udruženja kasnije nastalo je srpsko društvo „Sveti Sava“. S velikom zalaganjem organizovao je razne proslave za mlade i odrasle i nikada se, kako kaže, od toga nije umorio. U tome su mu pomagali i supruga i deca. Smatra da bi više ljudi trebalo da se uključi u rad društva jer bi, po njegovom mišljenju, Srbi morali gde god da se nalaze da neguju svoju kulturu i tradiciju. S ponosom ističe da su njegova deca igrala u folklornom ansamblu „Sveti Sava“.
– Želja mi da se naredne godine, kada ćemo proslaviti 20 godina postojanja društva, okupe sve generacije koje su tu nekada bile kao i svi sadašnji članovi – ističe Stole.
Ponosan na trofeje
Pored „Svetog Sava“, bio je aktivan i u fudbalskom klubu „OFK Beograd“ iz Štutgarta. Jedno vreme je igrao u „Slobodi“, potom u „Crvenoj zvezdi“ (oba kluba iz glavnog grada Baden Virtemberga) a u OFK-u je bio kapiten. Ponosan je na sve trofeje i kupove koje su osvojili, kao i na rezultate koje danas ostvaruje OFK.
Pored velikog učinka u društvenom životu, uvek je imao vremena za porodicu. Sa suprugom Vidom je ima troje dece – Irenu, Draganu i Bratislava. Irena živi sa svojom porodicom u Leskovcu, Dragana je u Štutgartu, dok sin Bratislav živi u Parizu. S obzirom na geografsko rastojanje, Irenu i Bratislava nastoji kad god može da poseti i posebno se raduje susretu sa unucima. Kaže da će kada bude otišao u penziju živeti na relaciji Leskovac – Štutgart -Pariz. Najmanje dva puta godišnje sa suprugom Vidom ode do rodnom mesta, gde oboje uživaju i leče nostalgiju.