Predsednicki izbori u Srbiji oduvek su bili prilika za merenje rejtinga politickih stranaka koje su kandidovale svoje predstavnike, ali isto tako i mogucnost za razno-razne avanturiste i egzibicioniste, koji su videli mogucnost da dodu do odredenog novca i medijske pažnje.
Prethodnoj vlasti je sa druge strane, odgovarao veliki broj neozbiljnih kandidata, jer se na taj nacin gubila oštrica kandidata opozicije, a i citav izborni postupak obesmišljavao.
Gotovo da nema gradanina u Srbiji koji ne zna za predsednickog kandidata Nikolu Šeceroskog iz Malog Mokrog Luga, koji je svoju kampanju temeljio na „proizvodnji cetki i metli“. Ovaj nesretni covek rodom iz zapadne Makedonije, koji nije znao ni srpski jezik cestito da govori, ipak je dobio više hiljada glasova na izborima 1990. godine, što je vec tada ukazivalo na ravnodušnost, ali i rezignaciju dela srpskog birackog tela.
Osim njega na TV ekranima državne televizije defilovali su i kandidat Partije prirodnog zakona takozvani jogi-letaci Branko Cicic, predstavnik Napredne stranke Radomir Tukmanovic, predsednik Radnicke stranke Jugoslavije Milisav Bankovic i citava plejada sumnjivih likova, koji su za svoju kampanju dobijali zamašna sredstva iz republickog budžeta.
Miloševic prvi pobednik
Prvi izbori za predsednika Republike Srbije održani su 9. decembra 1990. godine i na njima je ucestvovalo 32 kandidata. Izašlo je 5.029.123 gradana, odnosno 71.5 odsto, a najviše glasova dobio je Slobodan Miloševic, koji je sa 3.285.799 zaokruženih listica sa njegovim imenom pobedio vec u prvom krugu.
Umesto SRJ dve kraljevine
Predsednicki kandidat 1997. godine bio je i dr Milan Mladenovic (koalicija „Preporod“, koju je cinilo sedam stranaka razlicitog programskog opredeljenja, od krajnje desnog do umereno levog)
Mladenovic se zalagao za obnovu Kraljevine Srbije koju bi cinile kneževina Raška sa dinastijom Karadordevic na celu i kneževina Zeta kojom bi vladali Petrovici. Obecao je i da ce po dolasku na vlast raspustiti Srpsku akademiju nauka i umetnosti i umesto nje osnovati Društvo srpske slovesnosti.
Na drugoj poziciji bio je lider Srpskog pokreta obnove Vuk Draškovic sa 824.674, za njim predstavnik Saveza reformskih snaga Jugoslavije Ivan đuric sa 277.398 a na cetvrtom predsednik Stranke demokratske akcije Sulejman Ugljanin sa 109.459 glasova, uglavnom sandžackih Muslimana.
Na prvim izborima kampanju iz zatvora vodio je, u ime grupe gradana dr Vojislav Šešelj kome je poverenje poklonilo 96.277 glasova. Na sedmom mestu bio je predstavnik JU bloka dr Blažo Perovic sa 57.420 glasova. Svi ostali predsednicki kandidati dobili su manje od jedan odsto glasova biraca koji su glasali.
Gazda Jezda i Kapetan Dragan
Politicka kriza u Srbiji dve godine kasnije dovodi do novih, prevremenih predsednickih izbora na kojima je ucestvovalo sedam kandidata – vlasnik „Jugoskandik banke“ Jezdimir Vasiljevic, harizmaticni Kapetan Dragan, odnosno Dragan Vasiljkovic, Milan Paroški, nezaobilazni Blažo Perovic, predstavnik grupe gradana Miroslav Milanovic, kao i glavni finalisti Slobodan Miloševic i Milan Panic.
Sandžak – zemlja šehida
Najpoznatiji novopazarski zubar Sulejman Ugljanin (lista za Sandžak) bio je predsednicki kandidat u dva navrata – 1990. i 1997. Davao je razlicita obecanja. Naime, pre emigracije u Tursku izjavljivao da ce „Sandžak biti zemlja šehida ili gazija, a ja sam poslednji musliman koji ce ga napustiti“.
Tvrdio da se „Sandžak mora pripojiti Bosni“. Posle povratka iz Turske i „pacifikacije“ svojih politickih stavova, izjavio je da je „naša želja da se stvore uslovi da SRJ bude clanica UN i da se skine spoljni zid sankcija“.
Na ove izbore izašlo je 4.747.165 biraca odnosno 70.07 odsto. Ponovo je u prvom krugu trijumfovao lider SPS, sa 2.673.375 glasova to jest 57.84 procenta ispred Milana Panica sa osvojenih 1.604.410 odnosno 34.71 procenta. Ostalih pet kandidata dobilo je 344.556 glasova što iznosi 7.45 procenta.
Fantomski glasovi Albanaca
Najkontroverzniji su svakako bili izbori za predsednika Srbije 21. septembra 1997. godine. Ovi izbori održani su po dvokružnom vecinskom sistemu, gde je cela Srbija bila jedna izborna jedinica.
Od 7.188.544 biraca glasalo je 4.126.109 što je 57.4 odsto. U drugi krug glasanja otišli su kandidat socijalista Zoran Lilic i lider radikala Vojislav Šešelj koji su dobili 1.473.621 odnosno 1.125.140 glasova. U drugom krugu 5. oktobra 1997. Šešelj pobeduje Lilica sa 42.000 glasova razlike, ali vlasti pobedu radikala poništavaju pod izgovorom da u drugom krugu nije izašlo 50 odsto od ukupnog boraja biraca.
Izbori se ponavljaju 7. decembra iste godine kada je umesto Lilica kandidat SPS dotadašnji šef diplomatije Milan Milutinovic. Opet se ide u drugi krig, jer nijedan kandidat nije imao potrebnu vecinu – Milutinovic 1.662.726, a Šešelj 1.222.381 glasova. Pod sumnjivim okolnostima zahvaljujuci fantomskim glasovima kosmetskih Albanaca 21. decembra 1997. Milutinovic sa osvojenih 2.177.137 glasova postaje novi predsednik Srbije. Šešelj sa 1.378.097 ostaje po drugi put gubitnik na predsednickim izborima.
Veciti Vuk
Predsednik SPO Vuk Draškovic nudio je gradanima Srbije na predsednickim izborima najlepša obecanja.
– Ako postanem predsednik, spoljni zid sankcija bi bio srušen za šest meseci. Najveci deo duga od devet milijardi dolara bio bi otpisan zbog teške socijalne situacije i posledica sankcija. U najkracem roku rešili bismo problem nasleda u Medunarodnom monetarnom fondu, a vec su obavljeni neki razgovori kako bi Srbija dobila više od dve milijarde dolara kredita – govorio je Vuk.
Draškovic je imao obicaj da kaže da „nece biti gospodar Srbije, nego njen sluga“.
