Ne postoji precizan podatak o tome koliko tačno Srba živi u Sloveniji, kaže predsednik Saveza Srba iz Slovenije Vladimir Kokanović i ističe da se Savez zalaže za izmenu Zakona o popisu što bi, kako kaže, doprinelo da Srbi steknu status nacionalne manjine u Sloveniji.
“Zadovoljni smo našim položajem, on je nešto bolji položaj od naših sunarodnika koji žive u nekim drugim državama regiona, ali budući da smo druga najbrojnija etnička zajednica u Sloveniji smatramo da nam pripada status nacionalne manjine”, rekao je Kokanović za Tanjug,
Trenutni zakon ne daje manjinama mogućnost da se izjasne o verskoj i nacionalnoj pripadnosti, kaže on i najavljuje da će brojnim aktivnostima Savez insistirati na zakonskoj mogućnosti da se omogući Srbima da se izjasne kao Srbi, ali svim stanovnicima Slovenije, pa i samim Slovencima da bi se izjasnili kao Slovenci”, rekao je Kokanović.
Kokanović, koji je za predsednika Saveza izabran 19. oktobra, kaže da je prema popisu iz 2002. godine u Sloveniji živelo 40.000 Srba, ali da narednim popisom 2011. godine to nije definisano, kao i da veruje da je broj Srba daleko veći.
Sam Savez osnovan je pre nešto više od godinu dana i okuplja sva kulturno-umetnička društva u Sloveniji koja, sada, rade u okviru Saveza, a Kokanović kaže da nastoje da ostvare kontakt sa što većim brojem ljudi.
Pre dva meseca na Skupštini Saveza izabrano je novo rukovodstvo, ustanovljen novi statut organizacije, a definisan je i cilj – jedinstvo srpskog korpusa koji živi u Sloveniji.
“Svi naši napori i projekti biće usmereni u tom pravcu. Mnogi projekti koje smo zamislili morali smo da odložimo zbog ove situacije, ali oni su usmereni na promociju srpske kutlture, tradicije i istorije, što će nas dovesti do jedinstva naše zajednice u Sloveniji”, rekao je Kokanović.
Kao jedan od projekata Saveza koji je realizovan, on ističe uvođenje srpskog jezika kao dopunske nastave od početka aktuelne školske godine i da se za njega prijavilo 1.500 dece.
“Počela je da se izučava srpska tradicija i kultura koja je u potpunosti usklađena sa programom Ministarstva prosvete Srbije i preko 1.500 dece se prijavilo da uče srpsku ćirilicu, tradiciju i celokupan program. To nisu sva deca, mi smo ipak brojnija manjina ali je to jedna impozantna cifra obzirom da je Slovenija manja država od Srbije”, rekao je on.
Kokanović ističe dobru saradnju sa institucijama u Srbiji, pre svega sa Predsedništvom, Ministarstvom spoljnih poslova i Upravom za dijasporu,o čemu, kako kažei govori podatak da je osnivanju Saveza, pre nešto više od godinu dana, prisustvovao tada generalni sekretar Predsedništva, a sada Ministar spoljnih poslova Nikola Selaković i naglasio da je saradnja sa SPC, odnosno Mitropolijom ljubljansko-zagrebačkom dobra.
Prošle godine, preko Saveza i uz pomoć Predsedništva Srbije organizovan je dolazak dece Srba iz Slovenije u maticu, kaže Kokanović i dodaje da su oni imali priliku da obiđu mnoge znamenitosti.
Kako je rekao, to je bilo planirano i ove godine, kao i dolazak dece iz Srbije i sa Kosova u Sloveniju i slovenačko primorje, međutim zbog pandemije korona virusa to je odloženo.
Trenutno u Sloveniji se održava Svesrpski sabor čiji proogram je izmenjen i prebačen u online formu, a čiji je cilj promocija srpskih kulturno-umetničkih i folklornih društava koje postoje u Sloveniji.
Ipak zbog situacije, Sabor je uobličen u online predavanja iz oblasti kulture, tradicije i održavanje kurseva iz oblasti istorije na kojima se govorilo o 800 godina autokefalnosti SPC, o znamenitim ljudima slovenačkog i srpskog porekla koji su obeležili istoriju i to od 15. veka.
“Tako smo govorili o Katarini Kantakuzinoj Branković koja je prva srpska grofica koja je živela u Celju u sloveniji, o Nataliji Bjelajac, Slovenki koja je ratovala za Srbiju i koja je 12 puta bila ranjavana i 12 puta odlikovana”, rekao je Kokanović.
To su samo neki od podataka koji govore o prijateljstvu srpskog i slovenačkog naroda, ali i o tome da su Srbi jako dugo nastanjeni u Sloveniji, zaključio je Kokanović.
