Između novembra ove i marta iduće godine, Beograd bi trebalo da bude domaćin prvog kongresa svih organizacija Srpske narodne odbrane – u otadžbini i svetu. Ovo je dogovor saopšten nakon nedavne posete Srbiji i Crnoj Gori predsednika Centralnog odbora Srpske narodne odbrane Australije dr Marka Marinkovića. Prvi put, takođe, a nakon više od pola veka postojanja, članovi ovdašnje Srpske narodne odbrane biće, odmah posle kongresa, domaćini predstavnicima istoimene organizacije iz otadžbine.
Tokom posete dr Marinkovića, dogovoreni su pravci buduće dugoročne saradnje sa otadžbinskim ogrankom.
Sticaj istorijskih okolnosti je hteo da Srpska narodna odbrana, iako osnovana u Srbiji (1908. godine), pola veka svog života nastavi isključivo u – inostranstvu. Sve vreme od Drugog svetskog rata, naime, njen rad u otadžbini bio je onemogućen.
– Početkom devedesetih godina, jedan broj ljudi pokušao je da u Srbiji ponovo registruje Srpsku narodnu odbranu. Nažalost, nisu uspeli. Ipak su nastavili da rade, reklo bi se, u ilegali. Tek od pre dve godine, Odbrana u otadžbini postoji kao zvanična organizacija za Srbiju u Crnu Goru – kaže dr Marinković. – Ono što je takođe važno jeste da su ova kretanja podstakla i obnavljanje organizacije po evropskim zemljama, gde je ona bila gotovo zamrla. Mislim pre svega na Francusku i Nemačku. Zbog svega, Beograd je pravo mesto za domaćina kongresa.
Razgovori u matici
Delegacije dve bratske organizacije primio je i patrijarh Pavle.
– Najviše smo govorili o Kosovu i opstanku naroda našeg tamo. Na Vidovdan sam bio gost naše Patrijaršije na festivalu crkvenih horova.
Tokom boravka, primio nas je i prestolonaslednik Aleksandar. Plan je bio da ostanemo 15, a ostali smo 45 minuta. Princa je posebno interesovalo kako radimo, a govorili smo i o mogućnostima uvođenja ustavne monarhije u političkom sistemu Srbije i Crne Gore.
Bio sam i gost Redakcije „Vesti“ u Beogradu gde smo takođe razgovarali o nastavku saradnje. Istakao sam našu ideju da stranu za mlade koristimo u našim školama srpskog jezika.
Već postignutim dogovorima u otadžbini, otvara se, svakako, nova stranica razvoja Odbrane i u Australiji. Jer, ovo je prvi put u istoriji da Srbi Australije uspostavljaju kontakt sa organizacijom u otadžbini.
– Za vreme boravka tamo, trudio sam se da svoje domaćine u što većoj meri upoznam s time kako ovde radimo, šta smo do sada uradili i, posebno, šta su nam budući planovi. U načelu, obećana nam je saradnja na svim poljima. Pod uslovom, kako je to inače praksa, da se ne radi o akcijama izrazito političke naravi. Oni ne žele da se vežu ni za jednu političku stranku, kojih je tamo na pretek. Učiniće, međutim, koliko god mogu da ostvare osnovne ciljeve Odbrane – a to je da ona bude temelj svega srpskog – u negovanju nacionalne istorije, kulture, tradicije… sve u cilju buđenja srpske nacionalne svesti.
Dr Marinković veruje da su posebno zanimljive i poučne akcije koje SNO u otadžbini već sada preduzima.
– U ovom trenutku, na primer, oni su napore usmerili prema vlasti da se ćirilica vrati kao zvanično pismo u državnim organima. Na tome se već radi, ali ne onoliko brzo koliko bi trebalo. Dogovorili smo se, takođe, da zajednički izdajemo novine – Glasnik Srpske narodne odbrane.
Sa svojim kolegama iz bratske organizacije (predsednik Predrag Golubović, potpredsednik Mile Pavlović, sekretar Milivoje Maleš i drugi), dr Marinković je napravio, kako su je nazvali, radnu ekskurziju, tokom koje su obišli Banju Koviljaču, Loznicu, Tršić, te niz tamošnjih manastira.
– Gostovali smo na tamošnjim medijima, a posebno zadovoljstvo bio je fantastično uređeni kompleks Vukove zadužbine. Pošto je bio raspust, bio je veliki broj đačkih ekskurzija – hiljade i hiljade dece došlo je da obiđe kuću Vuka Karadžića. Bio je i slet folklornih grupa, gde su bila i naša deca iz Boniriga. Ono što je važno za naše Srbe ovde, u Tršiću, jeste da nam je gospodin Slobodan Krstić, direktor Centra za kulturu „Vuk Karadžić“, obećao pomoć u poslovima naše Zadužbine za srpski jezik. Kad je reč o Zadužbini, čiji sam ja potpredsednik, dobra je vest da sam u srpskoj Akademiji nauka dobio obećanje da će nas i oni pomoći, literaturom pre svega. Obnovili smo i veze sa Narodnom bibliotekom u Beogradu.
