Publika je bila željna pravog teatra i uzbuđenja koje nosi živa reč i emocija, a ova predstava je bila pravi izbor za njih.
„Gospođa Ajnštajn“ je priča o ljubavi i strasti, poverenju i izdaji, zasnovana na novim saznanjima o doprinosu Mileve Marić u stvaranju najpopularnije naučne teorije na svetu – teorije relativiteta. Na osnovu izučavanja biografija ovog bračnog para, potkrepljenih ličnom prepiskom između Mileve i Alberta, kao i pismima koje su oboje slali Milevinoj prijateljici sa studija Heleni Savić, ova drama pruža priliku da dublje proniknemo u tajanstvene sile koje su oblikovale sudbinu naše naučnice Mileve Marić Ajnštajn, a koje su dočarali glumci Dušanka Stojanović Glid i Goran Jevtić. Rediteljka je Snežana Gnjidić.
„Gostovanje u Cirihu i Bernu predstavlja hodočašće nacionalnog pozorišta, stazama bračnog para Ajnštajn, od dana kada su se upoznali na politehnikumu do života u Bernu. Miileva je i sahranjena u Cirihu. Proživeti ova 3 dana, oživljavajući njihov život i odigrati u dve večeri pred publikom njihove živote, odnos, ljubav, brak, krah i naučno stvaralaštvo bilo je zadovoljstvo i ushićenje sa mnogo emotivne razmene.
Naši predivni domaćini iz Udruženja Helse u Cirihu i Evica Marković, kao i u Bernu udruženje Culture Bridge i Aleksandar Micić i Rade Mijatović, učinili su sve da svi otputujemo u svet u kome je kultura nešto nasušno kao vazduh i voda. Njihovo gostoprimstvo koje je učinilo u nama osećaj koji slavi umetnost postuje publiku i glumce je neizmerno i nezaboravno“, rekla je Dušanka Stojanović Glid.
„Kad govorimo o velikim ljubavnim parovima 20. veka, Dankan – Jesenjin, Taylor – Barton, Marić-Ajnštein, svesno ili ne, uvek im činimo nepravdu mereći ko je bio veći genije, ko je na koga više uticao, te koga više volimo. Mi? Zar nije poenta da su se oni voleli.
A ljubav i genijalnost nemaju meru. Oni su sami po sebi beskonačnost. Naša predstava govori o tome.
Da je iz beskonačnosti njihove ljubavi ali i genijalnosti proizašla teorija po kojoj sve zavisi od referentne tačke posmatrača. Vreme nije isto za onog koji se kreće i onog koji miruje, voleti znači stvarati harmoniju univerzuma. Ako je ikada imalo viši smisao igrati ovu predstavu, onda je to bilo sada, i u Švajcarskoj, na svim onim adresama i mestima gde su sve ove velike teorije nastale i gde su se ovi genijalni ljudi voleli. Kao nekakvo hodočašće. I naša potreba da zajedno sa publikom preživimo bar deo tog čistog divnog života. Sve ostalo pripada slabosti ljudi.A i genije je samo čovek.
Njihov život je u neku ruku kao i atomska energija. Nije samo važno kakve su njene negativne posledice, već i kakva je veličanstvena početna, pokretačka energija to bila.
Bili su – jedan kamen (EIN STEIN – ajn štajn)“, rekao jeglumac Goran Jevtić.
