Demokratske promene koje su se dogodile, dovele su do pojacanog interesovanja naših gradana u rasejanju za ukljucivanje u društvene, politicke i privredne tokove u otadžbini. Sa tom ocenom na umu, Sektor za dijasporu jugoslovenskog Ministarstva inostranih poslova predložio je Saveznoj vladi nekoliko mera, kojima bi se, do kraja ove godine, „institucionalizovala veza dijaspore i matice“.
Iz SMIP je „Vestima“ predocena celokupna „informacija o unapredenju organizovanosti i sadržaja rada dijaspore i jacanju veza sa maticom, sa predlogom mera i plana aktivnosti“. Kako kažu u sedištu jugoslovenske diplomatije, želja je da se dijaspora preko svog najtiražijeg lista upozna sa pomenutim aktom i nadležnom sektoru dostavi svoje primedbe i predloge.
Navedenom informacijom nadležnog sektora predvideno je formiranje Saveta dijaspore, kao paritetnog tela predstavnika iz rasejanja i matice, zatim organizovanje skupština dijaspore po zemljama u kojima ona živii na kraju stvaranje Generalne skupštine dijaspore.
Po 11 predstavnika
Savet dijaspore bi, po ovom predlogu, trebalo da cine 22 clana, od cega po 11 iz otadžbine i iz rasejanja. Maticu bi predstavljale licnosti iz ekonomskog, društvenog i sportskog života, pojedinci koji mogu da budu partnerska ekonomska spona gradana iz inostranstva sa SR Jugoslavijom. Predstavnika Srpske pravoslavne crkve odredila bi sama SPC.
Predstavnici dijaspore, predlaže odgovarajuci sektor SMIP, valjalo bi da budu geografski ravnopravno podeljeni. Tako bi se medu 11 clanova Saveta našla: tri predstavnika Severne Amerike (dva iz SAD i jedan iz Kanade), šest iz Evrope (dva iz Nemacke, po jedan iz Austrije, Švajcarske, Švedske i Francuske), jedan iz Australije i jedan iz ostatka sveta (Azija, Afrika, Istocna Evropa). Iz dijaspore, u Savetu bi bili zastupljeni poslovni ljudi, naucnici, poslenici iz oblasti kulture i obrazovanja, sporta, itd.
Važna uloga DKP
Sektor za dijasporu u svojoj informaciji iznosi i da posebno važna uloga u ukupnim vezama dijaspore i matice pripada diplomatskim i konzularnim predstavnicima SRJ. Dijaspora s pravom ocekuje vecu otvorenost DKP prema njenim potrebama i inicijativama. DKP, pored postojecih poslova, imaju obavezu da doprinose prevazilaženju podela u dijaspori, da budu centri okupljanja i daljeg razvijanja inicijativa dijaspore.
Ocena je nadležnih da je u tom procesu vrlo znacajna i saradnja naših DKP sa Srpskom pravoslavnom crkvom i njenim eparhijama u inostranstvu.
– Clanove iz dijaspore za prvi saziv Saveta dijaspore privremeno predlažu sve zvanicno registrovane asocijacije dijaspore na datim podrucjima, na najširoj demokratskoj osnovi – predlaže Sektor za dijasporu.
U drugoj fazi ovako formirani (privremeni) Savet dijaspore imao bi zadatak da pokrene izbore za skupštine dijaspore po zemljama i regionima gde žive jugoslovenski gradani. Clanove te Skupštine biraju sve zvanicno registrovane asocijacije dijaspore na datim podrucjima, na najširoj demokratskoj osnovi, iz svog sastava ili medu uglednim i angažovanim pojedincima iz dijaspore. Broj clanova Skupštine dijaspore u odnosnoj zemlji zajednicki utvrduju same asocijacije koje ih biraju, polazeci od interesa i potreba same dijaspore i njenih veza sa maticom.
Izbor do kraja godine?
U trecoj fazi institucionalizovanja veza matice sa dijasporom predvideno je da skupštine dijaspore biraju svoje predstavnike u Generalnu skupštinu dijaspore. Broj clanova Generalne skupštine i dužinu njihovih mandata dogovoreno odreduje sama dijaspora, prema kriterijumima koje sama odredi.
Generalna skupština bira svoje Predsedništvo, koje iz svog sastava bira predsednika i potpredsednike, po kriterijumima koje sama usvoji. Predsedništvo imenuje sekretara Generalne skupštine dijaspore.
Generalna skupština ima svoj Statut, Poslovnik o radu i druga akta, koja usvaja procedurom koju sama odredi. Generalna skupština dijaspore se finansira sredstvima koja obezbeduje sama dijaspora. Predsedništvo Generalne skupštine iz svojih redova bira 11 clanova Saveta dijaspore, koji tako sticu svoj demokratski legitimitet, kao telo izabrano od strane dijaspore. Tih 11 clanova, odmah po izboru, zamenjuju 11 privremeno izabranih clanova Saveta dijaspore.
Ima nas 3,5 miliona…
U uvodnom delu informacije SMIP, namenjene Saveznoj vladi, stoji i konstatacija da naša dijaspora danas broji oko 3,5 miliona ljudi, koji žive na svih pet kontinenata. Jugoslovenski gradani organizovani su u više od 100 zemalja sveta, u oko 1.500 organizacija razlicitog oblika, kao što su kubovi, udruženja, kulturno-prosvetne organizacije, sportska, folklorna i druga društva.
Srpska crkva danas u svetu ima 22 eparhije, više od 1.200 parohija, oko 1.000 crkava i manastira.
Skupštine dijaspore i Generalnu skupštinu dijaspore, dijaspora bi trebalo da izabere do kraja ove godine, smatraju visoki cinovnici Saveznog ministarstva inostranih poslova.
Predloženi model institucionalizovanja veza dijaspore i matice, kako se zakljucuje u ovom aktu, ima za cilj da postavi temelje za jedan dugorocniji demokratski proces artikulisanja potreba i interesa dijaspore, kao dela matice koji žive u inostranstvu. Cilj je da se omoguci da sama dijaspora, u što vecoj meri, svojom aktivnošcu pronalazi oblike svog društvenog i politickog organizovanja i svog ucešca u politickom, društvenom i ekonomskom životu matice.
Grcka kao uzor
Koncept koji je Sektor za dijasporu uradio, kako se zakljucuje u njihovom predlogu, polazi od trajnog zahteva dijaspore da se institucionalno urede veze dijaspore i matice, koji je posebno pojacan nakon demokratskih promena u matici. On je po mišljenju Sektora izrazio videnja i ocekivanja Jugoslovena iz sveta s kojima je Sektor do sada na razlicite nacine i u razlicitim prilikama kontaktirao. U izradi ovog koncepta konsultovana su i iskustva drugih zemalja, narocito Grcke, koja vec dugi niz godina ima slicnu organizaciju i dobro uredene veze dijaspore i matice. Ovaj model predstavlja jedno od mogucih rešenja.
Slabosti Sabora dijaspore
Sektor za dijasporu SMIP konstatuje i da je ranije formirani Sabor dijaspore doduše okupio „znacajan broj ljudi razlicitih usmerenja“, ali i da je „patio od mana svih dosadašnjih koncepata odnosa prema dijaspori“. Rasejanje je, ocena je ovog sektora, bila objekt politike i politicke instrumentalizacije, cesto svodena na grupaciju koja može obezbediti finansijska sredstva, „bez produbljenijeg odnosa prema dijaspori kao specificnoj grupi sa posebnim potrebama i ekonomskim i demokratskim potencijalima“. Ocenjeno je da je i u realizaciji ciljeva Sabora bilo nedorecenosti, nedovoljne transparentnosti.
Kako napominje Milan Kljajevic, pomocnik ministra inostranih poslova SRJ i šef Sektora za dijasporu u SMIP, nacrt ovog dokumenta je još otvoren i Sektor ce sa punim uvažavanjem i odgovornošcu razmotriti i nove konstruktivne predloge, sugestije i primedbe koje stignu iz rasejanja, kako bi na najbolji moguci nacin institucionalno uredile veze matice i dijaspore.
U tom cilju, dijaspora može da svoje inicijative i videnja predoci u pisanoj formi ili preko jugoslovenskih diplomatsko-konzularnih predstavništava u zemljama gde živi, ili da se direktno obrati Sektoru za dijasporu u Beogradu na adresu: Ministarstvo inostranih poslova SRJ, šefu Sektora za dijasporu – Milanu Kljajevicu, 11000 Beograd, Kneza Miloša 26, Jugoslavia..
Kljucna pitanja za naše ljude
U informacijama Sektora za dijasporu ocenjeno je i da je demokratskim promenama u Srbiji stvoren osnov za novi i kvalitetniji odnos matice i dijaspore. Pri tome se podvlace pitanja koja su od vitalnog znacaja za naše ljude u rasejanju: sticanje državljanstva SRJ, regulisanje vojne obaveze, školovanje na meternjem jeziku i, narocito, glasanje u diplomatsko-konzularnim predstavništvima SRJ u inostranstvu.
