„Da ne budemo u zabludi, sa Unijom se ne pregovara nego se naši propisi usklađuju sa njenim“, kaže Haris Boko, koji je bio uključen u pravljenje nacionalnih strategija čak 13 godina pre prijema Hrvatske. Kada je došlo do otvaranja poglavlja, te strategije na kojima su radili isključivo stručnjaci, a ne političari, olakšale su ulazak.
„To mislim da je dobar put, jer ga potpuno vi kontrolišete. Vi razumete u čemu je problem. Konačno, vi sebi date do znanja, pre razgovora sa Unijom, gde su neuralgične tačke, gde su problemi“, kaže Haris Boko iz Energetskog instituta u Zagrebu.
Iako se smatra da su glavni problemi tokom takozvane harmonizacije politički, zapravo nisu, tvrdi Boko. Zaštita životne sredine je bila jedno od najtežih poglavlja, a ne odnosi sa Slovenijom i problem Piranskog zaliva.
„Tu će Srbija morati silne milijarde evra utrošiti. Mi smo imali problem brodogradilišta, vi ćete recimo imati katastrofalan problem sa rudnicima. Nema uglja više u Evropi za EPS, nema starih vrsta goriva. Nema nekih goriva koje dolaze putem Gasproma, pa to implicira i političke neke probleme“, ističe Boko.
Koliko god da je uloženo – vredi, tvrdi Boko, jer zemlju pravite boljom i zdravijom. Njegov istomišljenik prilikom pregovora sa Unijom, sada dekan splitskog Ekonomskog fakulteta, danas tvrdi da je razočaran posle ulaska Hrvatske u Uniju.
„Evropska pomoć koja stiže iz fondova EU je tako naštimana, da kažem, da onoliko novaca koliko zemlja članica uplati u zajednički fond, formalno se nešto više toga vrati u zemlju, ali onda kroz pravila tih evropskih projekata vidite da nešto ponovo morate uplatiti u Evropsku uniju, kroz konsultante“, kaže dekan Ekonomskog fakulteta u Splitu Željko Garača.
Kao poseban problem navodi pražnjenje čitavih regiona u Hrvatskoj jer, kaže, mladi imaju pravo da rade u Uniji, u kojoj su uslovi uglavnom bolji nego u Hrvatskoj. Rast je u Hrvatskoj slab, a izbegava se intervenisanje države zbog ekonomske liberalizacije. Ni moderni programi studiranja informatike ne zadržavaju mlade u Splitu.
„Već pre diplomiranja, trećina mojih studenata dobija posao u inostranstvu. Iako je bila ideja da se takav centar oformi u Splitu, sa idejom da mladi ljudi koji su to pre studirali u Zagrebu ili Varaždinu na taj način ostanu u Splitu. Međutim, desilo se nešto još gore – ne idu u Zagreb već u Austriju, Nemačku i širom Evrope“, dodaje Garača.
Iako suprotstavljenih pogleda o Uniji, ova dva profesora slažu se u tome da je put ka Uniji uzbudljiv, ima dosta petlji i krivina, a pripremne radove i asfaltiranje treba ostaviti naučnicima kakvih ima u srpskim institutima. Jer, konačno, njihove kolege iz Hrvatske su slično izvele. Naravno, na kraju, političari su presekli crvenu vrpcu.
