Potpredsednik SAD Džozef Bajden dolazi na tri odredišta – Sarajevo, Beograd i Prištinu – ali u vidu ima više aktera
Drugi čovek u hijerarhiji Amerike priprema se za specifičan premijerni nastup: biće prvi predstavnik visokog nivoa iz novog sastava Bele kuće koji posećuje novi Balkan. Šta sve on, potpredsednik Džozef Bajden (66), pakuje za tu pionirsku misiju, koja počinje prekosutra, još nije dovoljno precizirano, ali je prilično izvesno da će ono što iz svog prtljaga isporuči, kad se sve sabere, delovati kao paket poruka raznovrsnim domaćinima – po saopštenom redosledu prispeća: Sarajevo (utorak), Beograd (sreda) i Priština (četvrtak) – da Vašington želi da mu u regionu ne ostanu nezavršeni poslovi, početi i razrađeni u prošloj deceniji, pa da će pojačati aktivnosti u tom pravcu.
Već je iskazan niz mišljenja o tome šta se može očekivati od Bajdenove turneje. Raspon je od ništa do svašta. Pokušaćemo da ovom prilikom sačinimo spisak sticaja – činjenica, okolnosti, priželjkivanog i izvodljivog.
1. Dolazak Bajdena je nagoveštaj, kako je i zvanično ovde saopšteno, da se Amerika vraća na Balkan, i da joj je on ponovo među ključnim tačkama spoljne politike (mada ne i među prioritetima, kako je proizišlo iz nedavnog izlaganja šefice diplomatije Hilari Klinton) .
2. Balkan je jedno od retkih polja na kojima postoji saglasnost dve glavne partije – sada opet vladajuće Demokratske i u poslednjih osam godina vladajuće Republikanske. Obe su uradile svoje, pokazavši i, uprkos sporenjima, kontinuitet: administracija Bila Klintona je predvodila bombardovanje (1999. g.) ondašnje SRJ a potonja ekipa Džordža Buša je takvu ulogu imala u priznavanju prošlogodišnje prištinske deklaracije o nezavisnosti (koju je dosad podržalo 58 od 192 članice UN).
3. Demokrati, čiji su pripadnici Obama i Bajden, smatraju, međutim, da su republikanci zanemarili upravo područje koje potpredsednik sada treba da poseti. BiH vide kao nacionalno neusklađenu, nefunkcionalnu državu, Srbiju kao zemlju s perspektivno centralnom ulogom u regionu, ali nejasnih strateških opredeljenja, dok njenu pokrajinu Kosmet vide kao nepovratno nezavisnu državu, ali koja neće moći da bude međunarodno kompletno priznata dok se ne srede širi odnosi.
4. Drugim rečima, proizlazi iz prekjučerašnje telefonske konferencije za novinare gde je odgovore na pitanja novinara davao visoki zvaničnik administracije, pomenuti trougao još komplikuje američki cilj da Evropa bude celovita i slobodna.
5. Najpodesniji put da se pomenuti cilj ostvari je, sugerisano je odavde takođe, da se trojka, koja još nije sasvim definisana, uključi u NATO i Evropsku uniju, da se dakle – širim integracijama prevaziđu dosadašnje a pogotovu nove dezintegracije regiona. Visoki zvaničnik je u nekoliko navrata potvrdio podršku SAD teritorijalnom integritetu Bosne i jedinstvenom Kosovu.
6. Srbi su zajednički imenitelj, prema dostupnim saznanjima, za sve tri zone verovatnog osnaženog dejstva SAD. Prvo, jer još nisu izrazili spremnost da uđu u NATO. Drugo, što ne pristaju da ni pod kakvim uslovima priznaju Kosovo kao nezavisnu državu. Treće, što Beograd nije jasan u pogledu zahteva za osamostaljenje Republike Srpske.
7. Posredno je priznato da bez rešavanja srpskog pitanja nema željene stabilizacije regiona, u kome bi Srbija mogla da igra vodeću ulogu, ako se usredsredi na budućnost.
8. U obzir su uzeti i odnosi SAD sa islamskim svetom, uz objašnjenje da su one devedesetih na Balkanu upravo mnogo pomogle muslimanima u Bosni i na Kosovu.
9. Preostala ne sasvim rešena pitanja iz raspada bivše Jugoslavije deo su istovremeno i podešavanja širih odnosa u trouglu SAD–EU–Rusija.
10. Nema nikoga, ni među lokalnim ni spoljnim akterima, koji bi rekao da je zadovoljan postojećim stanjem u triju koji posećuje Bajden, kao što to nije niko ni izvan tog područja. To posebno, izgleda, motiviše SAD da kao glavni kreator takve situacije potraži novi put na kome će budućnost prevladati nad prošlošću.
11. Reformistički kurs Baraka Obame startovao je u spoljnoj politici davanjem prednosti dijalogu i saslušavanju drugačijeg mišljenja – nad naturanjem stavova, čak i prema onima za koje se smatra da prete ovdašnjoj bezbednosti. Među pretećima nema Balkanaca, pa je tim pre ovdašnje usklađivanje s njima – preporučljivije.
12. Pošto se ovde rezultati angažmana na Balkanu smatraju vanredno uspešnim u poređenju s drugim američkim intervencijama, Vašingtonu je stalo da takvu izuzetnost ne ospori, sem kad bi na nekom drugom žarištu, što nije na vidiku, postigao još bolji rezultat.
13. Bajden ovde važi za verovatno najboljeg poznavaoca Balkana, a svakako za najduže konkretno angažovanog na tom području među elitnim članovima administracije Baraka Obame. Sadašnji potpredsednik bio je među najistaknutijim zagovornicima američkih intervencija, potvrđeno je, za sprečavanje etničkih čišćenja u Bosni pa na Kosovu.
14. U istoriji je poznato da su najveći protivnici dosezali do vrlo konstruktivnih aranžmana. Primer su odnosi SAD s Nemačkom i Japanom posle Drugog svetskog rata.
15. Većim delom istorije, pri čemu su zbivanja oko rastakanja Jugoslavije i oko statusa Kosova drastično potresni izuzeci, u odnosima Vašington–Beograd prevladavala je kooperativnost.
16. Ako dve strane reše aktuelni spor, principijelno veliki koliko njihove razlike u snazi, na obostrano zadovoljavajući način: bio bi to doprinos nadama da je mogućno i ono što izgleda nemogućno, a čemu se teži u sadašnjoj, vrlo onespokojavajućoj globalnoj krizi, koja se pojednostavljeno najčešće karakteriše samo kao finansijski lom.
Nabrajanje bi moglo da se još protegne. Ali, i u ovolikom opsegu potvrđuje – značaj Bajdenove turneje.
Dometi aktivnosti potpredsednika SAD, treba podsetiti, nisu fiksirani. Mogu biti i samo protokolarni i svedeni na to da se zna ko će preuzeti kormilo države ukoliko predsednik, iz nekog razloga, ne bi bio u stanju da krmari. Ali, nisu isključeni i vanredno veliki uticaji. Bušov potpredsednik Ričard čejni važio je za najmoćnijeg na toj funkciji u modernoj istoriji.
Džozef Džo Bajden ne kaže da pretenduje da prethodniku preotme takvo titulisanje. Ali, u nedavnom intervjuu televiziji Si-Bi-Es je rekao da ga Obama konsultuje o svim bitnim pitanjima u koja se, sudeći po njegovoj turneji u vrlo ranoj fazi mandata, svrstava i Balkan…
