NENAD Žilić, jedan od najtalentovanijih srpskih slikara srednje generacije,iznenada je u sredu preminuo u Parizu.
Žilić je rođen 1957. godine u Užicu, završio je beogradsku likovnu akademiju i magistrirao primenjenu umetnost u Beogradu i Beču. Živeo je i u Londonu, a poslednjih petnaestak godina bio je nastanjen u Francuskoj. Njegovo izuzetno snažno slikarstvo figurativne apstrakcije svrstalo ga je uz rame velikana kao što su Miloš Šobajić i Dado đurić, ili Vlada Veličković i Ljuba Popović, koji su mu, kako je govorio, bili uzori.
Slikao je stradanje čoveka, opominjao baš da je ljudski vek prolazan.
– Treba imati svest da smo kratkotrajni i da nešto moramo da poboljšamo u sebi i u svojoj okolini dok živimo – govorio je, kao da je slutio, Žilić.
Zato je u svojim fantastičnim prikazima sjedinjavao tkivo čoveka i prirode, pokazujući da su jedno.
– Svaki momenat života je kraj i treba da imamo svest o tome – predskazivao je, slikajući.
Pričao je da slika treba da šokira da bi probudila posmatrača koji previše važnosti pridaje sporednim stvarima u životu. Njegovim preranim odlaskom srpsko slikarstvo je mnogo izgubilo.
