Timovi američkih predsedničkih kandidata Baraka Obame i Hilari Klinton ponovo su se sukobili, a ovog puta u centru prepirke su Kosovo i Bosna i Hercegovina, odnosno uloga bivše prve dame u sukobima u bivšoj Jugoslaviji.
U saopštenju iz Obamine kampanje koje je potpisao Greg Krejg, bivši direktor kancelarije za planiranje politike u Stejt departmentu, navodi se da tvrdnje Hilari Klinton da ima iskustva u vođenju državničkih poslova nisu zasnovane na istini.
„Ona nikad nije učestvovala u rešavanju neke spoljnopolitičke krize“, napisao je ovaj savetnik Baraka Obame, dodajući da senatorka iz Njujorka nije imala ni dozvolu da učestvuje na sednicama Saveta za nacionalnu bezbednost ni da prisustvuje donošenju odluka u „Sobi za situacije“ u Beloj kući.
U vezi sa tvrdnjom bivše prve dame da je bila u „ratnoj zoni“ tokom posete Bosni 1996. godine citira izveštaj „Njujork tajmsa“ da su se američkim vojnicima sa bine tada obratili i pevačica Šeril Krou i komičar Sinbad. „To nije bila rizična misija u ratnoj zoni“, zaključuje Krejg.
Na navod Klintonove da je zaslužna što je Makedonija u maju 1999. godine otvorila svoju granicu da pusti izbeglice sa Kosova, Obamin savetnik odgovara da je ona u Skoplje stigla 14. maja, a da je granica otvorena dan ranije. Bivši američki izaslanik za Balkan Robert Gelbard rekao je, objašnjava Krejg, da ne može da se priseti bilo kakvog učešća senatorke Klinton u pregovorima sa makedonskim vlastima, a Ivo Dalder koji je u to vreme radio u Savetu za nacionalnu bezbednost kaže da ona „apsolutno nije imala nikakvu ulogu u prljavom poslu pregovaranja“.
Na ove optužbe, u izbornom štabu Hilari Klinton kažu da „senator Obama još jednom dokazuje da je njegova kampanja zasnovana samo na rečima“. U vezi sa Kosovom, u saopštenju se kao činjenica uzima izjava bivšeg američkog izaslanika Ričarda Holbruka da je u maju 1999. prva dama u Skoplju „imala naporne razgovore sa predsednikom Gligorovom i premijerom Georgijevskim… da makedonska vlada sasvim otvori granicu da bi albanske izbeglice s Kosova mogle da pobegnu iz ratne zone u bezbednost“. Zauzvrat je Klintonova obećala da će pomoći makedonskoj ekonomiji, tvrdi Holbruk.
U štabu senatorke i dalje tvrde da je ona bila u opasnosti kada je u martu 1996. posetila američke vojnike u Bosni i na citat iz „Njujork tajmsa“ u saopštenju iz Obamine kampanje odgovaraju citatima sa Si-En-Ena i iz „čarlstonske gazete“, koja je navela da su Klintonovu čuvali specijalci i da je ona bila u „mogućoj zoni ratnih dejstava“.
