Indikator da krijumčarima poslovi dobro idu podaci su Savezne kriminalističke službe Austrije, prema kojima je nivo onih koji su ilegalno ušli u Austriju, koristeći usluge krijumčara, a čiji je broj prošle godine iznosio 20.975, ove godine ostao na sličnom nivou.
Kriminalistička služba nije objavila ovogodišnje podatke, ali ukazuje da gotovo da nema primetnih razlika.
Uzrok tome je da je „klijentela“ krijumčara postala raznovrsnija, to jest brojnija.
„Slike, koje od ove godine kruže svetom preko socijalnih mreža, prouzrokovale su da se više ljudi iz Afrike kreće ka Evropi“, rekao je šef Centralne uprave za borbu protiv krijumčara u Kriminalističkoj službi Geralr Tacgern.
Kontrole na granicama ukazuju da krijumčari sve više pred austrijskom granicom prepuštaju izbeglice sopstvenoj sudbini.
Granične kontrole duž balkanske rute, navodi Prese imaju negativne posledice, jer su zemlje, poput Makedonije ili Bugarske, suočene sa pravim problemom korumpiranih policajaca, koji mitom poboljšavaju svoja primanja.
Dalja posledica kontrolisanih granica je da pojedine države krivično delo krijumčarenja tretiraju drugačije prilikom ulaska na njihovu teroritoriju nego prilikom izlaska.
To, kako ističe Prese, znači da, kada je reč o zaštiti sopstvene teritorije, zemlje na Balkanu, ali i Italija, primenjuju strožije kriterijume i sarađuju sa stranim vlastima.
Međutim, ako ilegalci nastave put onda se na upite policije zemalja destinacije odgovara argumentom da nisu koristili usluge krijumčara, po principu „izbeglica koja napušta zemlju je dobra izbeglica“, navodi bečki dnevnik.
