DA srpska dijaspora u Klivlendu, u Ohaju u Sjedinjenim Državama, predano neguje tradiciju i uči svoje potomke o srpskoj istoriji, kulturi, vrednostima u jeziku, na najbolji način dokazuje primer Dečjeg hora „Sveti Sava“. Šestoro najmlađih članova hora nedavno je nastupilo pevajući himnu hora, a prilog o njihovom izvođenju emitovan je na američkoj nacionalnoj televiziji Foks!
U Klivlendu postoje Klivlendske kulturne bašte, vrtni kompleks na oko 12 hektara. U jeku priprema proslave 71. godišnjice Dana jedinstvenog sveta (One World Day), tradicionalnog praznika Klivlendskih kulturnih bašti koje ove godine beleže vek od ustanovljenja pionirskog vrta, profesorka muzike dr Nada Martinović održala je probu Dečjeg hora „Sveti Sava“, čiji je osnivač. Glas trogodišnje Katarine Gavrić i njenih drugara začuo se tako 24. avgusta u jutarnjim vestima televizije Fox 8, koja je uživo prenosila svetsku premijeru njihove himne.
Laureat prestižne nagrade „Emi“, reporter Keni Krampton, je izveštavao. Šestoro najmlađih članova hora u preslatkim uniformama, na ulazu u Italijansku kulturnu baštu, pred bistom Vergilijevom, pevalo je o Svetom Savi, Vuku Karadžiću, azbuci i Srbiji kao najlepšoj bajci na čistom srpskom jeziku, naučenom na tlu Sjedinjenih Američkih Država.
Tekst himne napisao je Ivan Kalauzović Ivanus, a uvertira u nastanak himne bio je članak „Srpski cvetovi u klivlendskoj bašti“, o Klivlendu, gradu koji je sa svima u srodstvu, jer u njemu živi više od sto dvadeset nacija, te o unikatnim parkovima i predanom radu Šapčanke Nade Martinović na polju očuvanja maternjeg jezika i kulture. Muziku je komponovala Vesna Veljković, dok je aranžman i produkciju potpisao Zoran Bogdanović Riči, oboje doajeni domaće dečje pesme. Nakon javne probe na TV Foks, himna je uživo izvedena i 28. avgusta za Dan jedinstvenog sveta u Srpskoj kulturnoj bašti i to performansom „Muziciranje“ (Children Musicking) u prisustvu rekordnog broja posetilaca i uz aplauz oduševljenja.
Ivan Kalauzović Ivanus
Dečji hor „Sveti Sava“ uskoro ulazi u studio, gde će himna dobiti finalni zvuk, a zatim će se snimati i odgovarajući video-spot. Stihovi: „Pustićemo glas od obale do obale, neka čuju nas širom Amerike…“ čuće se i 24. septembra na koncertu banjalučke etno-grupe „Trag“ u Akronu, Ohajo, na kojem će članovi ovog hora biti gosti, a onda i svuda gde ih pozovu. Zvanična premijera za Srbiju, ostatak dijaspore i region bivše Jugoslavije realizovaće se putem Programa za dijasporu RTS-a i talasa Radio Beograda.
UČENICI NADE MARTINOVIĆ
DEČJI hor „Sveti Sava“ u Klivlendu osnovala je profesorka muzike dr Nada Martinović, čiji su nekadašnji učenici danas mnogi muzički profesionalci, poput pevačice Aleksandre Radović, dirigenta Dečjeg hora „Kolibri“ Ljiljane Ranđelović, glumice Ivane Nikolić, dirigenta novosadskog Srpskog narodnog pozorišta Mikice Jevtića i drugih.
MULTIETNIČKA OAZA OHAJA I SAD
KLIVLENDSKE kulturne bašte predstavljaju vrtni kompleks na oko 12 hektara u čuvenom Rokfelerovom parku, sastavljen od manjih etno-prostora, 29 završenih i osam u izgradnji vrsnih nacionalnih kutaka. Među njima je i Srpska kulturna bašta, na meandarskim stazama ispresecanom placu broj 32, sa središnjim kamenim mozaikom koji grli mermernu kocku od četiri slova „S“ i ikonom Svetog Save pod kojom je natpis „Samo sloga Srbina spasava“.
Bašte su posebne po tome što su u njima, kao nigde u svetu, sparene skulpture Majke Tereze i Konfučija u natprirodnoj veličini, te Kopernika, Marije Kiri i Tesle u društvu kompozitora Lista, Baha, Šopena i Betovena. Nigde, sem u Kulturnim baštama Klivlenda, nećete videti veliku Gandijevu statuu u ulici nazvanoj po Martinu Luteru Kingu.
Novinar i šekspirovac Lio Vajdental pomogao je 1916. godine osnivanje prve bašte, koja će potom postati britanska. S obzirom na veliki priliv ljudi različitih nacionalnosti u Klivlend, rodila mu se ideja o stvaranju multietničkog parka. Tu viziju će arhitekta Ernest Boudič oživotvoriti.
