Malme je staro vikinško naselje koje je preraslo u grad još u srednjem veku. Međutim, većina naših doseljenika koji su stigli krajem prošlog veka zapamtili su ga pre izgradnje objekata koji su postali njegovi simboli. Ovo je treći grad po veličini u Švedskoj u kome je oko 40 odsto stanovništva stranog porekla, a najveća grupa useljenika je iz bivše Jugoslavije.
Most koji spaja Malme sa danskom prestonicom, Kopenhagenom brzo je postao najvažnija švedska saobraćajnica, a otvoren je u leto 2000. godine uz prisustvo kraljevskih porodica obe zemlje. Zaliv Oresund širine 16 kilometara premošten je mostom dugim osam kilometara koji se naslanja na veštačko ostrvo Peparholm, a onda put nestaje u tunelu koji izlazi u blizini danskog aerodroma Kastrup u predgrađu Kopenhagena.
Revolver u čvoru
U starom delu grada većina turista stane da bi se fotografisala pored sklupture revolvera koji je zavezan u čvor.
– Ovo je delo poznatog švedskog umetnika Karla Fredrika Reutersverda, a potpuno ista skulptura nalazi se ispred zgrade UN-a u NJujorku – priča turistički vodič.
– Stubovi mosta su visoki 203 metra i najveći su objekat u ovom delu Švedske – kaže turistički vodič koji na više jezika dočekuje sve brojnije posetioce iz celog sveta.
On napominje da je most-tunel preko Oresunda koštao više od 20 milijardi kruna (2,16 milijardi evra), a prilazi mostu i novi autoputevi još toliko. Očekivanja su ispunjena tako da mostarina otplaćuje dug za izgradnju i donosi veliku zaradu investitorima.
Turning torzo ili Uvrnuti toranj, kako meštani zovu neobičnu zgradu na 54 sprata, završen je u avgustu 2005. i pre nego što je bio gotov postao je zajedno sa mostom najprepoznatljiviji simbol grada. Visok je 190 metara i posle Trijumf palate u Moskvi je najveća stambena zgrada u Evropi. Bilo je planirano da stanove u Turnig torzu prodaju po ceni od dva do devet miliona kruna (od 200.000 do milion evra) zavisno od veličine.
Pravoslavni hram
U ovom gradu živi 258.020 stanovnika, a najveća grupa doseljenika u Malmeu je iz bivše Jugoslavije i po preciznim statistikama broji 14.611 ljudi, a od toga iz Bosne je stiglo 5.451.
Na drugom mestu su Iračani, a posle njih slede Danci i Poljaci.
U Malmeu ima oko 600 restorana i kafea koji na jelovnicima imaju hranu iz celog sveta. Među njima je i osamdesetak picerija koje su u velikom broju vlasništvo naših zemljaka.
Pored udruženja, Srbija, Balkan i Vuk Karadžić u gradu je i srpska pravoslavna crkva Sv. ćirilo i Metodije koja okuplja naše ljude iz ovog dela Švedske.
Međutim, prijavio se mali broj kupaca, pa je odlučeno da se izdaju. Iako se grad ponosi Turning torzom kao jednom od najlepših zgrada na svetu deo rukovodstva je zbog neplanirano visoke cene smenjen pre otvaranja.
Područje oko Uvrnutog tornja je blizu obale i sa uređenim plažama jedno od najpopularnijih kupališta u gradu. Međutim, ovog leta kupači su izostali zbog čestih kiša i niskih temperatura.
Turistički vodič preporučuje da posetiocima da obavezno vide i biblioteku koja je među najlepšima Evropi i koja je dobila mnogo međunarodnih priznanja.
– U Malmeu žive useljenici iz više od 160 zemalja koji govore sto različitih jezika, nemamo knjige za sve, ali za najveće grupe među kojima su ljudi iz bivše Jugoslavije imamo – kaže nam ponosna bibliotekarka i pokazuje odeljenje rezervisano za našu literaturu.
Biblioteka je neobična kombinacija starog i novog. Veliki dvorac je spojen sa dve moderne zgrade. Iako naše ljude bije glas da više vole kafane od biblioteka uverili smo se da nije tako. Ovde smo sreli naše zemljake koji redovno dolaze.
– Biblioteka dobija svakodnevno „Vesti“, a imaju i bogatu arhivu tako da naši ljudi imaju naviku da se ovde informišu o događajima u otadžbini i vide šta radi dijaspora širom Evrope. Dobro je da su nam to omogućili, ali ima i onih koji umesto da pročitaju „Vesti“ i vrate ih toliko ih zadržavaju kao da ih studiraju – žali se jedan od penzionera koji zbog bojazni da će ga zbog kritike pogrešno shvatiti nije želo da mu se ime pominje u novinama.
