VRLI NOVI SVET
PRESUDA I OSUDA
Sud u Hagu presudio je da Srbija nije odgovorna za genocid u Bosni – dakle, neće biti plaćanja odštete, a možda se ta stvar može i tumačiti kao konstatacija da genocida i nije bilo (zbog čega su u Sarajevu demonstirali građani nezadovoljni ovakvom iznenadnom blagošću prema Srbiji), osim u Srebrenici.
Predsednik Srbije Boris Tadić odmah je izjavio da Skupština Srbije treba javno i jednoglasno da osudi zločin u Srebrenici, ali ta je izjava izazvala burne reakcije u srpskoj javnosti. Stotine građana pišu redakcijama novina i postojećim sajtovima pitajući se da li Boris Tadić time ponovo navlači optužbu na Srbiju da je odgovorna za genocid nad Muslimanima u Srebrenici i zašto nikada ni jedan srpski političar demokratske provenijencije nije postavio pitanje o zločinima nas Srbima i zašto se zločini nad Srbima jednostavno prećutkuju? Većina u srpskoj javnosti, očigledno, smatra da treba osuditi sve zločine, počinjene nad svim narodima u prošlom ratu i da prećutkivanje zločina nad Srbima predstavlja novi zločin.
Neće biti presude kojom bi obe strane bile zadovoljne – i to je najveći dokaz da je zločina bilo na obe strane. Inače, u Srbiji bi se slavilo. a druge strane, sam predsednik Srbije je u pogledu Srebrenice pokazao svoje ljudsko gnušanje i osudio taj zločin. Što se tiče zločina prema Srbima, izgleda da je za tu priču kasno. Jer, više niko nema ušiju da je čuje – zločini prema Srbima nekako se podrazumevaju, oni spadaju u kolateralnu štetu minulog rata u kome je uz pomoć neverovatne medijske mašinerije srpska strana označena kao vinovnik nesreće svih.
S druge strane, zločini prema Srbima su etablirani – ubijanje Srba, otimanje njihove imovine i njihovo masovno proterivanje nikome nije bilo dovoljno medijski zanimljivo osim takozvanim režimskim medijima, a u Srbiji je svih ovih godina negovan stav da je o tome nekako nevaspitano govoriti. Teza da su naši zločini ono čime mi treba da se bavimo bila je jača od pokliča takozvanog patriotskog bloka – da i Srbi stradaju. Pošto se to nije glasno čulo i pošto je bombardovanje Srbije došlo nekako kao logična posledica srpskog nevaljalstva, Srbija je povukla svoje tužbe protiv NATO-a, Bosne i Hrvatske i više nema kome da se žali, niti će iko više da čita spiskove stradalih, nestalih i proteranih Srba.
Ali, vratimo se na početak. Svi se slažu da se u Srebrenici dogodio strašan zločin. Da li bi ta osuda značila da se pristaje na prećutkivanje zločina nad Srbima? Teško.
Odbijanje da se taj zločin osudi, u stvari, znači odbijanje da se osudi bilo koji zločin, pa i zločini počinjeni prema Srbima.
