Retko ko bi odoleo ponudi da mesečno zarađuje 2.000 evra, makar to podrazumevalo i odvojenost od porodice ili rad u teškim uslovima. Samo prošle godine u inostranstvo je preko Ministarstva za rad i zapošljavanje otišlo oko 2.400 građevinskih radnika. Za rad u inostranstvu vlada veliko interesovanje naročito kad se ima u vidu visoka nezaposlenost u Srbiji i jeftina domaća radna snaga. Inostranstvo je posebno privlačno za mlade ljude, jer ogromna većina ne vidi nikakvu perspektivu u domovini.
Kad se sve to ima u vidu, jasno je zašto su se pojavili lovci u mutnom koji žele da zarade na toj želji ljudi za normalnim životom i ambicijama mladih da obezbede egzistenciju daleko od zavičaja. Pored ne baš velikih mogućnosti da se radno mesto u inostranstvu dobije na legalan način, posao „obezbeđuju“ i lovci na radnu snagu. U oglasima u dnevnoj štampi oni nude „sjajne uslove“ za rad u inostranstvu, ali se iza tih ponuda često krije prevara.
U ugovoru sve precizno
Ministarstvom za rad, kao posrednik i garant u sklapanju ugovora za rad državljana Srbije u inostranstvu, zahteva da strani poslodavac obezbedi privremene radne dozvole, dok se u ugovoru precizno utvrđuju sve pojedinosti, uključujući radne obaveze, plaćenu avionsku kartu i zdravstveno osiguranje, pa i u slučaju nesreće na radu.
Po prethodnom ugovoru strana firma-srpsko ministarstvo objavljuje se konkurs za tražene poslove i među kandidatima na osnovu razgovora izabere potreban broj radnika. Tek tada poslodavac i radnik sklapaju međusobni ugovor koji predviđa tromesečni probni rad.
– U Srbiji samo 11 agencija ima licencu za zapošljavanje u zemlji i inostranstvu. Sve izvan tih ovlašćenih agencija što se javlja na tržištu radne snage, nudi i obećava zaposlenje u inostranstvu preko oglasa, krajnje sumnjivo – kaže za „Vesti“ Ivana čimburović, šef Odseka za zapošljavanje i migraciju u republičkom Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne zaštite.
Ako izuzmemo građevinske radnike koji su bez konkurencije prvi na listama traženih profesija, veliko interesovanje vlada i za lekare i medicinske tehničare. Ali, dok građevince traži Evropa, medicinarima se nudi posao uglavnom u državnim bolnicama u zemljama Afrike i Azije. Zato se oni teže odlučuju, pre svega zbog velike udaljenosti, uprkos tome što su plate primamljive.
– Veoma su traženi i inženjeri svih specijalnosti koji takođe mogu da dobiju posao u inostranstvu. Kao najbolje plaćen, u oglasima se reklamira rad na naftnim platformama na moru, u Norveškoj, ali je ambasada ove zemlje u Beogradu saopštila da nijedan građanin iz Srbije i Crne Gore nije preko oglasa dobio posao na eksploataciji nafte u Severnom moru – kaže čimburović.
Sve se zna unapred
Ministarstvo insistira da strani poslodavac u ugovoru precizno navede koje su radne obaveze za dogovorenu platu. Nema neizvesnosti, jer ugovor garantuju obe države – i radnika i poslodavca, to jest Srbija. Radnicima mora biti obezbeđeno i kompletno zdravstveno i socijalno osiguranje, uključujući slučajeve teških povreda na radu, s tim da se naknada isplaćuje i ako radnik ostane trajni invalid.
Prema njenim rečima, građevinci su najtraženiji u Nemačkoj.
– Ali, to su takozvani detašmani, odnosno grupne radne dozvole koje Nemci daju srpskim firmama za rad u jednoj građevinskoj sezoni ili na jednom objektu. Kad se on završi, prestaje i zaposlenje, tako da se vraćaju već posle nekoliko meseci ili pola godine – kaže Ivana čimburević.
Ugovori za zapošljavanje najčešće se potpisuju na godinu dana sa mogućnošću produžetka, ukoliko se saglase gazda i radnik. Plate koje se nude radnicima iz Srbije su dobre, kažu u Ministarstvu rada. Lekar opšte prakse mesečno može da zaradi u proseku 1.200 američkih dolara, a mesečna plata specijaliste nije manja od 3.000 dolara. Zaposlenima po ugovoru sledi i dodatak u visini trećine plate, ali u nacionalnoj valuti zemlje u kojoj je radnik dobio posao. Na primer, hirurg-specijalista u Libiji na 3.000 dolara plate dobija još 1.000 dolara u libijskim dinarima.
Vojska i radno iskustvo
Strani poslodavci najčešće traže da muškarci imaju regulisanu vojnu obavezu, ali to nije apsolutno pravilo. Slično važi kad je u pitanju radno iskustvo kandidata. Ono je poželjno, nekad obavezno, a ponekad se uopšte ne traži.
– Što se građevinskih radnika tiče, s obzirom na to da oni ne plaćaju stan, jer im je smeštaj obezbeđen, taj dodatak u visini trećine plate pokriva troškove ishrane i drugih potreba. Naravno, u zemljama tzv. Evrolenda, zarade i dodatak za hranu se isplaćuju u evrima – kaže čimburović.
Legalno je moguće dobiti posao i sezonski posao uglavnom u ugostiteljstvu – u restoranima, hotelima i slično. Za ovakve poslove najčešće su zainteresovani studenti i mladi ljudi uopšte koji za jedno leto mogu da zarade više nego što iznosi godišnja prosečna plata u Srbiji.
