Odeljenje za suzbijanje visokotehnološkog kriminala MUP za poslednjih godinu dana uhapsilo je više od 10 ljudi zbog sumnje da su vršili prevare preko interneta…
U policiji navode da je stvaran broj znatno veći i upozoravaju građane da vode računa koje lične podatke ostavljaju na sajtovima i i-mejl adresama.
LAŽI – Mnogi ne prijavljuju da su prevareni. U nekim slučajevima radi se o maloj količini novca, dok je druge sramota jer su ispali naivni. Ipak, broj oštećenih građana u Srbiji je daleko manji nego što je to slučaj u svetu – kaže za 24 sata“ dr Vladimir Urošević, šef odseka za suzbijanje elektronskog kriminala u Odeljenju za suzbijanje visokotehnološkog kriminala.
Prema njegovim rečima, građani najčešće prijavljuju nigerijske prevare preko kojih je iz džepova ljudi izvučeno, pretpostavlja se, na stotine hiljada evra. Poznat je slučaj muškarca koji je prodao svu svoju imovinu i izgubio više od 200.000 evra, nakon što su mu prevaranti iz Afrike, predstavljajući se kao porodica jednog diplomate, obećali bogatu nagradu ukoliko im prosledi novac i pomogne da izađu iz zemlje.
U poslednje vreme sve više ima lažnih ponuda za posao, zloupotreba platnih kartica, ali i prevara prilikom kupovine automobila preko interneta.
– Prevaranti na poznate inostrane sajtove za trgovinu automobilima postave oglas, po pravilu vozila starog nekoliko godina u odličnom stanju i po znatno nižoj ceni od realne. Kada naš čovek kontaktira s vlasnicima, prevaranti mu kažu na koji račun da uplati novac, da bi mu doterali automobil. Iako daju GPS kod kojim se omogućava praćenje vozila na putu do Srbije, signal u jednom trenutku nestane, kao i ljudi koji su postavili oglas – objašnjava Urošević.
On kaže da su žrtve prevara različitog uzrasta i stepena obrazovanja. Najčešći motiv da uđu u priču i šalju novac jeste mogućnost lake zarade, saosećanje, naivnost, ali i pohlepa. često se dešava da prevaranti metodom fišinga, tehnikom kojom se kradu lozinke i i-mejl adrese korisnika, dolaze do informacija o potencijalnoj žrtvi, pa čak i do podataka sa kreditne kartice. čitanjem i-mejlova i otvaranjem datoteka u računaru prevaranti odlično upoznaju žrtvu.
– Primera radi, ako saznaju da je žrtva otputovala u inostranstvo, preko njenog i-mejla šalju prijateljima žrtve poruke u kojoj se lažno predstave kao vlasnici naloga i da im je iz određenog razloga hitno potrebna pomoć i uplata na račun kako bi se vratili kući – objašnjava naš sagovornik.
Lažne nagradne igre
OBEćANJA – Na jednom poznatom portalu napravljena je lažna nagradna igra u kojoj su učesnicima obećavane lepe novčane svote ukoliko pošalju podatke o sebi i broj računa. Svako ko se upecao na priču, ostao je bez novca. – Takođe, prevaranti šalju lažne i-mejl poruke, koje su osmišljene tako da žrtva pomisli da je banka poslala određene formulare koje treba popuniti. Ljudi treba da znaju se tu radi o zloupotrebi, jer nijedna prava banka neće tražiti takve podatke preko interneta, naročito ne lozinke i PIN kod
