Срби су једна од мањих, али и једна од најстаријих етничких компоненти који творе канадски мултиетнички мозаик. Канаду су открили још педесетих година деветнастог века – чак и пре него што су се канадски Оци конфедерације први пут састали 1864. године у Чарлтауну, Принц Едвард Острву, да започну преговоре о уједињењу британских колинија у једну државу, која се данас зове Канада.
„Од тада до данас, Канада се пуни српским народом и српским стручњацима убрзаним темпом. Ко год заврши студије ИТ у српским земљама сели се на рад у Торонто или Ванкувер. Канада је привлачна и за наше пилоте, инжењере, математичаре и све друге стручњаке профила Николе Тесле“, рекао ми је др Радоје Рајко Радојевић, национални радник и писац из Торонта.
Радојевић пише нову историју Срба у Канади, јер је каже, последњих година миграција наших људи толико бројна да није проебројана, дефинисана, нити идентификована. Ми смо стари народ Канаде и треба да то покажемо Канађанима.
„Постоји популарно веровање да смо се доселили у овај крај Северне Америке у 15. веку. Наиме, неки Срби из Далмације били су у саставу колумбових бродских посада кад је он открио Нови свет 1492. године, али о томе не постоје поуздани писани подаци. У списку посаде Cartier-Roberval – експедиције у Канади 1542-43, помиње се извесни Giovanni Malogrudici из Сења. Проблем је што нема разјашњења да ли је овај Малогрудић био Србин или Хрват, а по презимену би могао бити и једно и друго. Ако је био Србин, то би га учинило првим регистрованим Србином који је крочио на тло Канаде“, објашњава Радојевић и показује рукопис своје књиге “Срби у Канади”.
Канадски лист “Le Courrier du Canada” известио је 18. јула 1870. о доласку барке “Сансего” у луку Квебека који је испловио из Марсеја и којим је капетан био извесни Mircovich. И овде презиме Мирковић би могло бити и код Србина и код Хрвата. У сваком случају, будући да је био морнар, град Квебек је за њега био само лука где пристаје, без икаквих доказа о његовој намери да се тамо настани.
И сам мој саговорник је емигрант, исељеник и канадски досељеник. Рођен је у Југославији 1945. године. Завршио је основну школу у Црној Гори. Емигрирао са породицом у Канаду 1957. Дипломирао је историју и енглеску литературу у на Технолошком институту у Деториту. Магистрирао је на руској историји на Универзитету Ватерло. Докторске студије из балканске историје завршио на Лондонском универзитету 1974. Предавао је на Институту за технологију у Детроиту, St. Clair колеџу у Виндзору и Хамвер колеџу у Торонту. Радио од 1977. у владиним институцијама за запошљавање и имиграцију у Канади. Пензионисан је као менаџер Државне комисије за имиграцију. Био је активиста Конгреса српског уједињења и председник Српске националне академије. Живи у Торонту и Аранђеловцу.
У својим истраживањима канадских Срба открио је да је први досељеник 1850. године био Шпиро Обрадовић из Боке Которске, који је дошао у Реку Кутенеј, у Британској Колумбији. Други Срби су се пре 1860. године досељавали у Ванкуверу је било највећи српски талас миграција стигао је крајем 19. века када су откривена налазишта злата у Британксој Колумбији око реке Фрејзер.
„То је доба када се златна грозница сели из Калифорније, где су поља злата већ пресушила, на север. Међу привим Србима, али и првим српским бизнесменина, су Саво Милетић, пореклом из Далмације, и Илија Ћеловић, родом из Боке Которске. Они су и у Сан Франциску развили послове трговином алкохолних пића. У Ванкуверу су отворили луксузно опремљене салуне, што им је омогућило да стекну завидно богатство“, тврди др Радојевић.
Први Србин који се настанио у Торонту био је Матија Херцег који је дошао из Ирига 1903. У знак обележавања тог историјског датума, Срби у Торонту су 2022. саградили споменик посвећен свим генерацијама Срба који су сачували српско наслеђе и традицију у Канади.
Један од првих Срба који је посетио Нијагарине водопаде био је нико други до Никола Тесла. Дошао је 19. јула 1896. како би прегледао новоизграђени пројекат, прву хидроелектрану на наизменичну струју. Електрана је била његова замисао, јер ју је Тесла дизајнирао за компанију “Вестингхаус електри”. Канадски Срби су 2006. подигли Тесли споменик у Викториа парку поред водопада. Већ 1898. канадски град Хамилтон је имао Теслину електричну енергију, па од 2016. године једна улица са излазом на аутопут ка Нијагари понесе име Николе Тесле.
Према записима Боже Марковића укупан број Срба у Канади пред избијање Првог српског рата био је негде око 2.000. У граду Торонто, као највећој српској насеобини живело је неких 200 Срба. Када је почео Велики рат наши људи су се добровољно пријавили у канадску војску и придружили српској војсци на Солунском фронту.
Дана 22. августа 1914. године, канадски Парламент је донео Закон о ратним мерама, којим је све појединце рођене у Аустроугарској означио као „непријатељске странце“, чиме је суспендовао њихове грађанске слободе. То је довело до масовних хапшења, затварања и интернирања. Срби који су рођени у Хабзбуршком царству, што је био случај већине Срба, нашли су се у апсурдној ситуацији: били су Срби и, иако се Србија борила на страни савезника, сматрани су „непријатељским странцима“ и били су интернирани у неке логоре за “непријатељске странце”. Ослобођени су тек после интервенције проф. Михаила Пупина, српског почасног конзула. Када је Велики рат завршен, 1918, велики број Срба напустио је Канаду и вратио се у новоформирану државу, Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца“ описује ову мучну ситуацију др Рајко Радојевић.
Радојевић каже да се нови талас српских усељеника догодио између 1924. и 1929, када су почеле да долазе целе породице. Тридесетих година Коминтерна шаље др Мирка Марковића са задатком да се југословенска левица у Канади, која је нарасла за време велике економске депресије, разбије по етничким линијама на Србе, Хрвате и Словенце. Геноцид спроведен од старне Хрвата против Срба за време Другог светстког рата ће проузроковати непремостиви јаз између канадских Срба и Хрвата за сва времена. Тако да су канадски Срби рашчистили са појмом “југословенство” или “братство и јединство” много пре него што се то догодило у матици.
„После Другог светстког рата, српско исељавање у Канаду ће се манифествовати кроз три таласа: послератна политичка емиграција, затим економска емиграција током 70-их, и последњи талас, 90-их, Срби прогнани са својих вековних огњишта током ратова везаних за распад Југославије, а њима се придружују и високообразована тенолошка елита из Србије, која није видела перспективу у матици“, тврди др Радоје Рајко Радојевић из Торонта.
(наставиће се)
