Zar je onda neobično što je Srbija sve siromašnija, što su socijalne razlike i socijalne napetosti sve izraženije? To je samo znak da Vlada i ministri dobro završavaju svoj posao. Ali, za koga?
Događaji na severu Afrike mnogima su otvorili oči. Odjednom je postalo jasno da ne postoji nikakva zavera protiv nezavisnih država, ali se SAD i NATO, ne birajući sredstva, trude da u mnogim zemljama održe na vlasti one tirane koji im olakšavaju kontrolu nad energetskim (i drugim) resursima, dok s druge strane, ne štede novac u borbi za demokratizaciju, tj. svrgavanje vlada koje ne pokazuju dovoljno razumevanja za evroatlantske integracije (i interese).
DISKRETNI ŠARM IMPERIJE
Ko bi danas mogao da prebroji sve marionetske vlade u svetu? Ko bi mogao, sa sigurnošću, da prepozna neku zemlju koja neće slepo slediti uputstva Velikog vođe i brata? Ako se u moru integrisanih takva zemlja nekim slučajem i nađe, izvesno je da će joj Imperija pripremiti burne proteste masa željnih slobode? U slučaju da je gnev naroda uperen protiv Imperije, on dobija etiketu destruktivnih izliva mržnje.
Zar nije neobično što je i Švedsko tužilaštvo, u čiju bi se nezavisnost zakleo svaki evropski građanin, zatražilo od britanske vlade izručenje V. Asanža, koga je Amerika proglasila neprijateljem broj jedan njihove spoljne politike (i ekspanzije)? Ponosna Britanija prihvatila je pravedan zahtev! Formalni razlozi su poznati i nemaju veze sa politikom, a svetska Mreža za civilnu prostituciju, kao i Udruženje proizvođača kondoma, moraće valjda, kao oštećene strane, da učestvuju u ovom uzbudljivom sudskom procesu.
KOPAONIčKA PARADIGMA
Za to vreme, na Kopaoniku, neki nemilosrdni kritičari pokušali su da optuže Vladu za lenjost, neukost i nesposobnost, ali mislim da je istina sasvim suprotna. Srpska vlast je izuzetno aktivna, odlično obučena, a pokazalo se i neobično sposobna da u potpunosti ispuni zahteve onih koji su im omogućili da preuzmu kormilo u Srbiji.
Pitajte, uostalom, evropske bankare, vlasnike i menadžere US Stila, vlasnike Fijata, Lafarža, Telenora, kao i brojne evropske izvoznike, šta misle o našim reformama finansijskog sistema, o privatizaciji, o industrijskoj politici ili o liberalizaciji spoljne trgovine? Pitajte ih šta misle o našim vlastima, na čelu sa predsednikom Republike? čućete više nego pohvalne ocene! I to zato što je takve ocene vlast u Srbiji istinski zaslužila. Stotinama i hiljadama puta isplatilo se ulaganje u njeno formiranje, uključujući bombardovanje Srbije, obuku kadrova, kao i troškove formiranja posleizbornih koalicija.
CENA RESURSA I PONIŽENJE
Koliko samo vrede politički ustupci i namerno izlaganje države poniženjima, kojima je vlast rušila ugled i integritet zemlje, što je znatno doprinelo lakšem i jeftinijem preuzimanju srpskih resursa. Naravno da ni domaći evroatlantski aktivisti nisu želeli da u toj otimačini ostanu kratkih rukava. Stotinak porodica prigrabilo je ogromna bogatstva, što i nije mnogo u odnosu na profit koji su obezbedili stranim mentorima, a predstavlja pravu sitnicu prema šteti koju su naneli sopstvenoj zemlji i narodu. Neko će pomisliti da bi bilo mnogo bolje da smo im sami platili dvostruko, pod uslovom da rade za naš, a ne za tuđ interes (ili da ne rade ništa). Ali to ne bi bilo moguće! Evroatlantski prijatelji našli bi u Srbiji neke druge poslušnike, koji bi takođe, možda ne baš toliko uspešno, za njih završili posao.
Destrukcijom privrede, vojske, obrazovnog i zdravstvenog sistema itd, naši lideri, od kojih su mnogi završili poznate evropske i američke kurseve liderstva – za strance, stvorili su dobru podlogu za buduću banana-republiku, zemlju srećnih (prezaduženih) robova, oduševljenih mogućnostima potrošnje, koja im svakim danom postaje sve manje dostižna. A proklamovani cilj vlasti bio je i ostao da interventnim merama usreći građane, obično po cenu ruiniranja pravnog poretka, prostornog reda i slobodne konkurencije.
RAZUMETI PORUKU
Ekonomska sloboda, u takvim uslovima, svodi se na slobodan uvoz, dok u unutrašnjem privrednom životu autoritarni vladalac i političke stranke potpuno kontrolišu privredne tokove. U tom sistemu komplikovanih i protivrečnih administrativnih dozvola i propisa, stimulacija, smernica i uslova, privredi se postavljaju barijere koje mogu da otklone jedino centri političke moći (instrukcijama sa visokog mesta), što oni i čine, uz odgovarajuću protivuslugu – pogađate kakvu! Zar je onda neobično što je Srbija sve siromašnija, što su socijalne razlike i socijalne napetosti sve izraženije? To je samo znak da Vlada i ministri dobro završavaju svoj posao.
Premijeru bi bilo lako da (ako hoće) razume jednostavnu poruku domaćih kritičara: neka vlast radi poslove vlasti, neka učvršćuje pravni poredak i prostorni red, a privredu (uključujući zapošljavanje, proizvodnju, izvoz) neka ostavi preduzetnicima i investitorima. Znam da se ne bi iznenadio kada bi video da su rezultati utoliko bolji, ukoliko se država manje trudi, upliće i podstiče. Jedino bi mu bilo teško da, u takvim uslovima, odgovori na pitanje: kako zaštititi interese evroatlantskih prijatelja i domaćih EA-aktivista?
