Njihova omiljena kafa u „Baningsu“, pogled kroz prozor kafea na zasade cveća, i nikad kraja razgovoru. Tako Zlata Boršoš (69) i Iva Jurišić (79) opisuju svoja nedeljna druženja. Nešto ih je korona omela u uobičajenoj rutini i jedva čekaju da se život u Melburnu vrati u normalu, kako bi mogle češće da se viđaju.
– Svi nam se smeju što volimo da pijemo kafu u „Baningsu“ – priča Zlata, a Iva dodaje kako ih u kafeu već poznaju, znaju čak i koju kafu piju.
– Obožavam cveće i ne mogu da mu odolim. I svaki put kad dođemo, kažemo da ništa nećemo da kupimo, ali, još se nije desilo da smo došle na kafu, a da sam otišla praznih ruku – smejući se objašnjava Iva.
Nije htela da odustane
U pokušaju da se sete koliko već ima od kako se druže, Zlata kaže da je prošlo četiri godine. Krenulo je kao poseta volontera osobi kojoj je druženje kao vid pomoći trebalo.
– Biljana, koordinator projekta, upitala me je da li bih se javila jednoj ženi koja je iz Hrvatske. To meni nikada nije predstavljalo problem, a kako mi je rečeno, nije bio problem ni toj osobi – priča Zlata, inače Banaćanka, rodom iz Zrenjanina.
Iva, Splićanka, gde je živela 25, a zatim u Beogradu 30 godina, kaže da su mentaliteti jednih i drugih slični.
– Druželjubivi smo, i ja sam takva. Uvek sam bila u društvu i upravo to mi je u Australiji najviše nedostajalo – setno će Iva.
Istina, Zlata kaže da je u jednom momentu htela i da odustane, jer koliko god je puta zvala telefonom, pa čak i odlazila na naznačenu adresu, vrata niko nije otvarao.
– Ostavila sam pismo u kom sam objasnila ko sam i iste večeri me je Iva pozvala i zamolila da ne odustajem. Tih dana je, nažalost, često bila u bolnici, muž joj nije bio dobro – priseća se Zlata.
“Ukrale“ dve posete
Iva je, nažalost, imala porodičnu tragediju, kćerka joj je umrla pre šest godina, ubrzo se i muž još više razboleo, i kako kaže, bio joj je potreban neko da joj “promeni ritam“ posle svega što joj se dogodilo.
– Odmah smo se našle po zajedničkim interesovanjima. Zlata je dobar čovek – priča Iva.
Zlata dodaje da su obe pričljive, Iva se po njenim rečima razume u mnoge stvari i o svemu mogu da pričaju.
Danas su Zlata i Iva najbolje prijateljice. Iva kaže da pored odlaska na kafu, rado idu zajedno u kupovinu, posećuju se i porodično, zajedno obeležavaju praznike, odlaze na izlete i kraće odmore. Od poseta koje je trebalo da budu jednom u dve nedelje, njih dve se čuju najmanje dva puta dnevno! Zlata naglašava da im se čini kako je njihovo zajedničko vreme uvek kratko.
Iako je Zlata, kako kaže, po prirodi plašljiva, a i nije rada da plaća kazne zbog nepoštovanja ograničenja, Iva u poverenju priča da su uspele da „ukradu“ dve posete u vreme korone, a onda i treću kada su uradile selfi za „Vesti“.
Program pod nazivom „Prijateljska poseta“, koju organizuje Udruženje srpske zajednice Australije, prema rečima projekt menadžera Biljane Tričković, postoji šest godina.
– Ovih dana, tražimo nove volontere za prijateljske posete korisnicima „home care paketa“. Volonteri treba da su s našeg govornog područja. Obično se radi o ženama koje su u penziji, a sad imamo i muškarce. Volonteri treba da odlaze jednom u dve nedelje na minimum jedan sat u posetu nekome kome je druženje potrebno. Naravno, mnogi se i češće viđaju, posebno što se vremenom sprijatelje – objašnjava Biljana i dodaje da se u vreme korone posete svode na telefonske razgovore.
Zadatak volontera
Udruženje pokušava da spoji volontere i korisnike ove pomoći koji stanuju blizu jedni drugih, a ukoliko se radi o volonterima koji treba da putuju, Udruženje snosi troškove puta do 30 dolara mesečno ili 15 dolara po odlasku, ukoliko je reč o udaljenijim krajevima.
Ujedno, zajednica plaća i trošak policijske provere koji je neophodan. Zadatak volontera je da razgovaraju s primaocima pomoći, da im čitaju novine ili knjige, slušaju muziku zajedno, a ukoliko odu negde na kafu udruženje snosi i taj trošak. Jedan volonter posećuje najviše tri osobe.
– Volonteri prolaze intervju i obuku, a kasnije imaju redovne treninge i obuke. Pored toga, organizujemo i redovan ručak s volonterima. Posete se organizuju ili u kućama primaoca pomoći ili u domovima za stara lica. Da bi neko odlazio u posetu osobi u staračkom domu treba da ima i potvrdu o primljenoj vakcini protiv gripa – naglašava Biljana.
Naša sagovornica kaže da su iskustva volontera i primalaca kućne nege izuzetno dobra, a mnogi od njih razviju prijateljstva za ceo život, baš kao Zlata i Iva.
Kontakt za volontere
Svi koji bi želeli da se uključe u humani projekat „Prijateljska poseta“ u Melburnu i postanu volonteri, mogu da se prijave u Udruženju srpske zajednice Australije. Broj telefona je (03) 9701 7308.
Kako do prijateljske posete?
Pravo na prijateljsku posetu imaju svi koji su se prijavili i dobili paket kućne nege, koji daje Savezna država. Preporuka Biljane Tričković je da se za ovu pomoć aplicira čim se napuni 65 godina, jer je postupak odobrenja dugotrajan, traje i do godinu i po dana.
– Jednom kada se dobije prvi nivo kućne nege, koji podrazumeva pomoć u kući u trajanju od dva do tri sata svake druge nedelje, odmah može da se traži i prijateljska poseta. Ukoliko se u međuvremenu javi potreba za višim nivoom kućne nege, lako se aplicira i brže dobije pomoć, sve do četvrtog nivoa – ističe Biljana.
Чланак Prijateljstva za ceo život се појављује прво на Vesti online.
