U monumentalnom zdanju zgrade opštine Šarlotenburg, s početka dvadesetog veka, odigrana je predstava „Frenki i Džoni“. Punu salu, glumačkim bravurama oduševili su Sloboda Mićalović Ćetković i Igor Đorđević. Pored velikog zadovoljstva ovim kulturnim događajem, svi koji su bili u sali ističu da bi ovakve manifestacije trebalo češće organizuju.
Jelena Jovanović, profesor engleskog jezika za „Vesti“ kaže da joj se svidelo i da je uvek lepo kada dođu naši ljudi, pogotovo glumci.
– Ovo je veoma dobra predstava. Iako smo mi nešto mlađa generacija, svi možemo da se prepoznamo u toj priči. Veoma prija, posle duže vremena čuti predstavu na našem jeziku. Što se tiče posetilaca, ipak nedostaje veći broj mladih ljudi. Često idem u Srbiju i tamo obavezno posećujem pozorište. Ovde je to nažalost ređe i nastojimo da iskoristimo svaki trenutak kada je to moguće – naglasila je Jovanovićeva.
Anu Kojadinović je obradovalo ovakvo veče i ističe da je zaista uživala.
– Nažalost nemamo mnogo prilike da vidimo naše umetnike iz Srbije i da čujemo nešto na našem jeziku. Bilo je to pravo duhovno okrepljenje. Apelujem da ovakvih događaja bude više i da budu sadržajniji. Predstava je svakako uspela, životvorna je i sa puno humorističkih elemenata. Bilo je divno gledati interpretaciju savremenog života sa aktuelnim temama u ovako duhovitoj formi.
Saša Cvetić pravi ipak razliku između dometa koji su ostvarili glumci i kvaliteta pozorišnog komada:
– Utisak je veoma dobar, pre svega kada su glumci u pitanju. Glumački par je izuzetan, izneli su to na visokom nivou. Sama predstava je ipak manje više diskutabilna. Srećni smo da ovaj glumački par možemo da vidimo ovde u Berlinu i da nam uspešno prenesu buru emocija.
Marija Stefanović, lektor srpskog jezika pet godina živi u Berlinu, ali joj je ovo prvi put da gleda jednu našu predstavu.
– Dopala mi se predstava, lagana je i zaista prijatno veče. Inače retko čujem da se ovde dešava nešto vezano za Srbiju i ne uspevam uvek da ispratim te događaje.
Jovana Kovačević je od pre četiri godine u Berlinu, brine o svoje dvoje dece i još uči jezik. Kaže da joj se baš svidela predstava.
– Bila je veoma zanimljiva. Obradili su veoma interesantne teme i lako je bilo poistovetiti se sa mnogim situacijama i životnim momentima koji nas sve dotiču. Bilo je i duhovitih scena koje su izazvale brojne emocija. Od kulturnih sadržaja nemamo baš često priliku ovako nešto da vidimo, moglo bi da bude češće – smatra Jovana.
Stižu nove predstave
Gostovanje pozorišnog komada iz Beograda, po ko zna koji put uspešno je pripremio Buda Marković.
– Uvek se trudim da naše ljude obradujem i drago mi je da su i večeras svi veoma zadovoljni. Zahvaljujem svima koji su došli, a jedna od potencijalnih gostujućih predstava je „Ubi me kurije oko“. Pored nje u opciji su još „Ljubav za početnike“i „Menjamo žene“.
Marković je uočio da dominira ženska publika, dok su manje brojni muškarci isključivo bili u pratnji svojih supruga ili devojaka. Zato je odlučio da izađe u susret i onim muškarcima koji trenutno nemaju bolju polovinu i u razmatranje je uzeo i monodramu „Tražim muža“.
Više emocija u dijaspori
Sloboda Mićalović Ćetković kaže da će uskoro slaviti stoto izvođenje izvođenje ove predstave.
– Pored Srbije, igrali smo širom Evrope i u Kanadi. Prvi put sam u Berlinu, drago mi je što ću stići malo da razgledam grad, vidim svoje prijatelje. Filmski festival je upravo počeo, tako da se puno stvari poklopilo da nam bude lepo. Radnja pozorišnog komada smeštena je u Njujorku, ali se bavi univerzalnim temama. Reakcija publike u Srbiji i dijaspori je manje više identična, jedino je upadljiva razlika kako reaguju na sceni kada se poziva u pomoć. Dok na izvođenjima van zemlje gledaoci uz puno empatije menjaju izraz lica, u Srbiji ostaju nekako ravnodušni – sažela je svoje utiske ova vrsna glumica.
Obradujemo zemljake
Igor Đorđević, inače i profesor na akademiji umetnosti u Beogradu naglašava da se uvek obraduju kada dobiju priliku da igraju van granica Srbije.
– U stranoj zemlji se srpski jezik sluša na potpuno drugačiji način. Ljudima je nekako milije samim tim što čuju naš jezik, a i mi se bolje osećamo što smo u mogućnosti da im pružimo takvo zadovoljstvo. U predstavi je pored nas dvoje i tehničar, tako da smo prilično mobilni i nemamo mnogo organizacionih problema pa često i rado gostujemo u inostranstvu – naveo je Đorđević.
Чланак Prijatno duhovno okrepljenje се појављује прво на Vesti online.
