Troclana delegacija Ministarstva zdravlja Srbije završila je u subotu uvece sedmodnevnu posetu Torontu i Ontariju, u okviru koje je posetila veci broj bolnica u južnom delu ove kanadske provincije i razgovarala sa zvanicnicima ontarijskog ministarstva zdravlja.
Uz puno angažovanje jugoslovenskog konzulata, pomocnik ministra zdravlja Srbije Dragomir Marisavljevic, direktor Onkološke klinike u Beogradu Nenad Borojevic i dr Davorin Radosavljevic, našli su, u izuzetno zgusnutom radnom programu, vremena i za susret sa zemljacima u dijaspori, s njima proslave srpsku Novu godinu, kao i da razgovaraju sa lekarima poreklom sa naših prostora.
Boravak delegacije Ministarstva zdravlja u Kanadi u stvari je samo nastavak saradnje i ispomoci, koju je poznata humanistkinja Dragana Vujasinovic-Hartog iz Toronta zapocela sa Onkološkim institutom iz Beograda još pre skoro dve godine. NJena pomoc ovoj znacajnoj ustanovi je netipicna i ogleda se u finansiranju savetnika koji treba da pomogne Onkološkom intitutu u menadžmentu, a šire – ovoj ustanovi i ministarstvu zdravlja na stvaranju nacionalnog programa za zaštitu i lecenja kancera.
Pomocnik ministra za zdravlje Dragomir Marisavljevic o tome kaže:
– Osnovna svrha našeg dolaska u Kanadu je da pokušamo da naucimo nešto na pozitivnom primeru i da to što naucimo prenesemo u Srbiju, u zdravstveni sistem, u pravljenje nacionalnog programa za lecenja obolelih od raka. Nama trebaju sistemi rada koji su kompatibilni sa ovima na Zapadu… Vrlo su oprecna mišljenja o tome kako napraviti reformu zdravstva. Želimo da nam stecena iskustva pomognu u kreiranju nacionalnog programa lecenja pacijenata od raka, da saznamo i razradimo kakav program hocemo, da razradimo strategiju i da za to nademo finansijera. Takode, trebaju nam domaci i strani konsultanti. Strani eksperti su mnogo važniji, ne zato što mi nemamo domace, ali je veliko pitanje da li oni mogu da urade ceo program po principu velikih reformi na nacionalnom nivou.
• Da li je moguce da neko sa strane bolje zna od vas šta nama i vama treba u Srbiji?
– Nijedna normalna zemlja nece dopustiti pricip „copy and paste“. Ali, mi moramo da naucimo pravila igre. Nijedan sistem kada pravite, ne pravite bez uvažavanja lokalnih karakteristika. Suština je da sada procenom jednog sistema, koji je slican našem po toj orijentaciji ka pacijentu, uocimo sve ono što je u sistemu dobro, šta ne valja, i da to u praksi primenimo. Mi nismo naucili da se ponašamo prema globalnim principima, a to moramo da uradimo.
Isti samo proncipi
Dr Radosavljevic ocenjuje da su bazicni principi lecenja isti i u Kanadi i u Jugoslaviji.
– Mi, takode, želimo da razvijamo ka pacijentu okrenutu medicinu koja je u stvari solidarna medicina. U poslednjih 10 godina je bilo i tehnološkog zaostajanja i zamora materijala i nedostatka para da održimo ono što je postignuto, a još manje da napredujemo i sledimo svet. Mi smo bili u kratkoj poseti, razgovarali smo sa lekarima, prolazili hodnicima i videli kako je ovde. Kod nas je cemer i jad, hodnici puni dima, lekari i sestre frustrirani, pacijenti nervozni. Ovde – svetli hodnici, mir, tišina, na svakom cošku kafa i voce. Težina bolesti i ljudska patnja svugde je ista, ali ovde cete videti tehnološku raskoš i mir u komunikaciji koja kod nas nedostaje. Mi sad sve ovo cežnjivo gledamo, jer je ovde puno nevladinih organizacija, volontera koji se mnogo angažuju. Ima toga i kod nas, ali manje, u zacetku.
Siromaštvo sistema
U Ontariju budžet provincijskog ministrastva zdravlja iznosi 12,5 milijardi dolara, u Srbiji, na približan broj stanovnika, milijardu dolara. Naš sistem je toliko siromašan i urušen, a ocekivanja bolesnika su jako velika. U Ontariju rade 62 linearna akceleratora, u Beogradu se na dva aparata za zracenje zraci pet miliona ljudi. U Srbiji 72 odsto budžeta ide za plate, u Ontariju 26 odsto. U Ontariju 80 odsto žena obolelih od karcinoma dojke i posle pet godina živi, u Srbiji ni 50 odsto. Eto gde smo mi, naglasio je Marisavljevic.
U svemu nedostaje kriticna masa ljudi, a to je teže postici. Naravno, nedostaje i visoka tehnologija. Ako u dve bolnice u Ontariju, koje su vodeci onkološki centri, ima 30 radio-terapijskih aparata visokovoltažnih, a u našem institutu dva koja se ispomažu da rade, vi uporedite.
Dr Borojevic:
– Nema nikakvog razloga da neko iz Toronta, iz „Princes Margaret Hospital“ dode u Srbiju i Beograd da bi cuo nešto što ce mu koristiti. Situacija je upravo obrnuta. Mi imamo jedan zdravstveni sistem koji je urušen i koga, u stvari, više nema. Kanadski sistem funkcioniše jako dobro, sa odredenim nedostacima, naravno. Ja, kao radio-terapeut, koji upravlja jednom bolnicom, u prilici sam da se brinem da li ce moji pacijenti biti ozraceni, a moje kolege ovde – kako ce pacijenti biti ozraceni. Kod nas je propalo osam reformi zdravstva.
Kako do stranih partnera
• Kako naci strane partnere da ulože u naš zdravstveni sistem?
– Mi imamo jednu veliku disproporciju sistema. Odnos specijalista i lekara opšte prakse je 6:1. Svega 15 odsto ljudi radi kao „Gate keepers“, cuvara troškova na sekundarnom i tercijarnom nivu. U nekim oblastima, zahvaljujuci licnom angažmanu, imamo visoko trenirane i obucene kadrove, ali sada je velika disproporcija. Imamo neke ustanove koje rade na visokom svetskom nivou. Ne možemo kao sistem da prepoznamo takve institucije, a Ministarstvo zdravlja ih pušta da ostvaruju ekstradohodak, ukoliko menadžment bolnice to dopušta. Ukoliko ustanova nade ugovore, može da ponudi usluge i u inostranstvu. RS je, recimo, sklopila ugovor sa Onkološkim institutom, direktor Instituta za kardiovaskularne bolesti „Dedinje“ dr đukanovic, koliko je meni poznato, sklopio je ugovor sa Albanijom, sa Tiranom. U institutu ce se izvršiti 100 operacija na otvorenom srcu za bolesnike iz te zemlje.
Problemi sa osiguranjem
• Može li grupa Srba iz Kanade da otvori bolnicu u Srbiji?
– Ne postoji nikakva legalna prepreka da grupa Srba iz Kanade organizuje i napravi bolnicu u Srbiji, kupi aparate i da se ljudi odavde tamo lece. Problem je osiguranje – ko ce to da plati. Isti je problem i sa slanjem pacijenata iz Kanade na oporavak u naše banje. Jugoslavija nema nikakav ugovor sa Kanadom o nacinu placanja za takve pacijente, rekao je Marisavljevic.
Možemo li da pomognemo kao država našim zdravstvenim organizacijama
odradi i taj deo posla? Odgovor je i „da“, i „ne“. Mi smo osnivac i puštamo ih na tržište i moraju se snalaziti u sistemu koji ce imati konkurentske odnose, a sa druge strane nema svaštarenja. Pokušacemo preko veb-sajta da ponudimo usluge naših visokospecijalizovanih ustanova. U svemu tome mi imamo ogroman broj kreveta u rehabilitacionim centrima i banjama. NJima je budžet smanjen za jednu trecinu, dobrim delom su komercijalizovani, ali imaju i dobar deo medicinskih kreveta – kaže Marisavljevic.
Diskriminacija diploma
Troclana delegacija Ministrastva zdravlja tokom svoje posete je ragovarala i sa grupom naših lekara koji žive i rade u Kanadi, cesto na poslovima ispod svog obrazovnog i kvalifikacionog nivoa, ili pokušavaju da nostrifikuju diplomu. Marisavljevic je upoznao prisutne lekare sa reformama u zdravstvu, trenutnoj vrlo lošoj situaciji u ovoj oblasti u Srbiji, problemu prekobrojnih lekara specijalista i prevelikog broja bolesnickih postelja i otporu koji kod nekih lekara i vecine pacijenata izaziva i sama rec reforma.
Prisutne lekare je interesovalo kako ce se zakonski regulisati privatna praksa, kako ce se placati lekovi, šta ce biti sa prekobrojnima, hoce li reforme u zdravstvu slediti i reforme u školskom sistemu…
Podaci o donacijama
• Da li ministarstvo ima podatke i informacije o donacijama koje se šalju ili su poslane u medicinske ustanove u Srbiji?
– Imamo ažurirane spiskove. Od aprila imacemo i tacno navedeno šta kojoj ustanovi u Srbiji nedostaje od opreme i pomagala. Od februara bice svima dostupan i veb-sajt ministarstva na kome ce se, takode od aprila, moci naci podaci o svim bolnicama, lokacijama i smeštajnim kapacitetima, kaže Marisavljevic.
Primetan je bio raskorak u videnju i prezentovanju kanadskog zdravstvenog sistema koji su clanovi delegacije oznacili jednim od najboljih u svetu. Naši lekari koji, osim u vrlo retkim slucajevima, gotovo da i ne mogu da nostrifikuju diplome zbog diskriminatorskog odnosa kanadske vlade prema lekarima strancima, kanadski zdravstveni sistem vide sa prilicno velikim brojem problema i ni izdaleka tako uspešnim kako to može da izgleda sa strane.
– Mi smo ovde videli nekoliko naših kolega sa kojima smo radili ili studirali. Bolno je videti da ti ljudi ne rade posao za koji su se školovali, pogotovu što su samo najbolji došli u Kanadu. Ali to je potpuno drugi problem – zakljucio je Marisavljevic.
