Sektor za zaštitu srpskih spomenika i grobalja u inostranstvu, Ministarstva za rad i socijalnu politiku Srbije, pokrenulo je akciju prikupljanja podataka za izradu monografije o srpskim grobljima van zemlje.
Srpska groblja postoje u 33 države, a u Austriji je najveći broj stratišta. Prema nekim informacijama, postoji više od 80 mesta gde počivaju kosti naših predaka.
Ministarstvo namerava da izradi jednu sveobuhvatnu monografiju u kojoj bi bili sakupljeni svi podaci, kako o broju sahranjenih, o spomenicima, ko ih je finansirao i sagradio, i šta treba da se još uradi, odnosno obnovi. Ta monografija ima za cilj dalje očuvanje i unapređenje srpskih grobalja u inostranstvu.
Svim ambasadama i konzulatima SCG u zemljama u kojima postoje srpska stratišta upućen je formular koji sada treba popuniti, kako bi se prikupili podaci o svim grobljima na kojima počivaju naši preci.
Mathauzen
Samo u pokrajini Burgenland postoji 15 grobalja na kojima je sahranjen veliki broj Srba.
Tako je samo u Frauenkirhenu sahranjeno oko 2.350 interniraca, i u Nežideru oko 3.500.
Najveći broj Srba stradalih u Prvom i Drugom svetskom ratu počiva na teritoriji pokrajine Gornje Austrije. Tamo je samo u koncentracionom logoru Mauthauzen sahranjeno oko 12.800 lica stradalih tokom Drugog svetskog rata, a na vojnom groblju u istoimenom gradu 9.000 ljudi koji su poginuli tokom Prvog svetskog rata.
Ideja ambasadora SCG u Austriji Mihajla Kovača bila je da se u taj projekat uključe Savez Srba u Austriji, kao i Srpska pravoslavna crkva u toj zemlji. NJegov predlog naišao je na dobar ođek i Savez i Srpska pravoslavna crkva prihvatili su da u ovom projektu aktivno učestvuju.
Savez Srba, čiji je predsednik Mališa Ilić uputiće svim pokrajinskim zajednicama primerak formulara.
– Ambasada ovim povodom apeluje na sve naše građane koji žive blizu nekog od grobalja na kojima počivaju Srbi, da predaju informacije o grobljima. Sve prikupljene podatke pokušaćemo da ažuriramo uz pomoć Srpske pravoslavne crkve, a potom će biti poslati u Ministarstvo, koje će, zajedno sa podacima iz drugih zemalja, objaviti u monografiji – objasnio je sekretar Ambasade SCG u Beču Nebojša Košutić.
