Albani je prelepa varoš na jugu Zapadne Australije, s pogledom na Južni okean, 410 kilometara udaljena od glavnog grada Perta. Ovaj grad trenutno broji oko 25.000 stanovnika, ali cak i ovde, na veoma izolovanom mestu, uspeli smo da pronademo nekolicinu naših zemljaka. Jedan od njih je šezdesetogodišnjak Branko Radivojevic, poreklom iz Kragujevca.
Došao je u Albani prvi put na odmor 1965. godine. Osam godina kasnije, doselio se sasvim u taj gradic. Obožava ovdašnju klimu i ovo mesto za koje kaže da je „vazdušna banja“. Hladnija klima nego u Pertu docarava osecaj Evrope, a ulice sa kanalima i cuprijama podsecaju na ušoreno vojvodansko selo.
Rado cita
Branko Radivojevic se nikada nije vracao u otadžbinu, mada sada vec ima želju da ode. Nakon cetiri decenije u Australiji, iako živi u sredini gde je naših ljudi veoma malo, srpski jezik govori sasvim tecno. Objasnio nam je da je obnovio znanje pored druge supruge, koja je došla iz Kruševca, i da naše novine rado cita kad god mu majka dode u posetu iz Perta i donese nekoliko primeraka sa sobom: „Kada bi bilo da se kupi ovde u novinarnici, citao bih redovnije“.
„Vesti“ su zatekle Branka domacinski raspoloženog – kako radi u bašti i pitali ga kako je došao u Australiju i šta ga privlaci u ovom gradicu, gde naših ljudi ima veoma malo, nema srpske crkve, kluba, srpske organizacije.
– Pobegao iz Jugoslavije kada sam imao 17 godina. Godinu dana sam bio u Italiji, i tu sam se ukrcao na brod „Galileo Galilej“.
Devetog maja 1963. godine sam došao u Fremantle. Bio sam tri nedelje u kampu u Nortamu, kada su nas rasporedili da radimo na izgradnji pruge. Tada sam upoznao coveka koji mi je pomogao da dobijem posao kao vozac buldožera.
Okupljanje kitova
Albani je jedno od prvih naselja Zapadne Australije, napoznatije po tome što se tamo svake godine blizu obale prikupljaju grbavi kitovi sa mladuncima. Do 1963. godine je cak postojala i vrlo razvijena industrija lova i preradivanja proizvoda koji poticu od ovih velikih životinja. Sada su turneje jahtama za posmatranje kitova jedna od glavnih turistickih atrakcija.
Tako sam poceo. Kada sam se oženio i dobio cetvoro dece, otišao sam da radim u rudniku gvožda na severu u Goldsvortiju. Nakon tri godine došli smo u Albani i ovde smo izgradili kucu.
Branko je dugo godina radio za opštinu u Albaniju, vozeci ogromne mašine koje ravnaju puteve. Bio je cak i vlasnik benzinske pumpe. Usputno se takode bavio fotografskim poslom.
U slobodno vreme, uživa u lovu na kengure, lisice i zeceve. U ribolov ide na svojoj jahti. I to je, kaže, osnovno što ga drži ovde – ljubav za sportom u prirodi, koja podseca na otadžbinu i opuštena seoska atmosfera koja ne postoji u vecim gradovima.
