U Srbiji danas postoji oko 60.000 aktivnih privatnih preduzeća i oko 220.000 zanatskih radnji. To je ravno pola miliona manje privatnika nego u Mađarskoj sa kojom se često poredimo prema broju stanovnika i geografskoj poziciji. Da bi srpska privreda dostigla severnog suseda, u narednoj deceniji bi svake godine morala da podstakne 50.000 novih preduzetnika. Ali, u poslednjih pet godina dobijamo tek po 2.000 preduzeća koja zaista posluju jer većina ne odmakne od registracije firme, napominje za „Vesti“ Aleksandar Denda, direktor konsultantske firme Balkanske investicije i razvoj (BID) i ekonomski stručnjak za razvoj malih i srednjih preduzeća.
– U Srbiji još vlada ubeđenje da su glavni privredni izvori zemlja, rudna bogatstva i vode. I tu nedostaju preduzetnici koji bi ih vešto kombinovali i iskoristili – kaže Denda. On ističe da su osnovane nove preduzetničke institucije, ali njihove odluke i dalje mora da potvrdi Vlada Srbije. Kao konsultanti se zapošljavaju diplomci koji ne umeju da prepoznaju dobru poslovnu ideju, niti postoji servis koji bi saopštavao ljudima, zainteresovanim da se okušaju u biznisu, kakvi su privredni trendovi u Evropi, ili makar na Balkanu.
Kamate guše ideje
– Srpski preduzetnici registruju preduzeća, imaju dobru ideju, ali nemaju novac da je ostvare – ističe Aleksandar Denda.
– Inostrani biznismeni formiraju fondove, odakle pozajmljuju novac novom „kolegi“ čija im ideja odgovara. Ili, države imaju fondove početnih kapitala, kojima pod povoljnim uslovima finansiraju „start ap“ programe. A naša država, ako i ponudi, na primer, 2.000 evra početnicima u biznisu, odmah uslovi koliko ljudi moraju da zaposle – ističe direktor BID. Preduzetnicima preostaje samo da se obrate bankama, a one im ne veruju, pa im uračunavaju kreditne kamate koje su i do šest puta veće nego u inostranstvu.
– Od brojnih mera koje su donesene, razvoju malih i srednjih preduzeća je doprineo samo lizing. Međutim, država je odredila da lizing kuće moraju da imaju obaveznu rezervu od 10 odsto, što krajnjeg korisnika isuviše košta. Porez se plaća odmah, iako je reč o kreditiranju. Privatnici i dalje za svakog zaposlenog državi plaćaju 73 odsto od njegove plate. Struja i voda ih koštaju dva puta više nego građane. Odmah se plaća taksa za isticanje firme, kao i porezi. A u razvijenim zemljama država traži svoj deo tek kada privatnik stane na noge i nudi im brojne olakšice u upotrebi struje, vode i telekomunikacija jer oni izdržavaju zemlju – kaže direktor BID-a.
Zato nije čudno to da je u našoj zemlji još na ceni državna služba, sa malom ali sigurnom platom i socijalnim osiguranjem. Država ni na koji način ne priprema svoje građane da je preduzetništvo „reskir“, ali i „profitir“, iako bi Srbija mogla da ubira čak 80 odsto bruto nacionalnog dohotka od privatnih preduzeća, poput Italije, Španijeili Austrije.
Porodične firme
Ideja za biznis razvija se od malog preduzeća, s najviše pedeset zaposlenih i godišnjim prihodom od 8.000 prosečnih mesečnih bruto zarada. Ako je ideja uspešna, preduzeće prerasta u srednje, koje zapošljava do 250 ljudi i ima godišnji prihod do 40.000 prosečnih mesečnih bruto zarada.
– U Srbiji se preduzetničke ideje najčešće zadržavaju na samozapošljavanju, na porodičnim firmama, ili onima koje zapošljavaju do 25 ljudi. Jer, država se prema različitim fazama biznisa odnosi na isti način, umesto da uvede stimulativne mere za svaku fazu razvoja ponaosob – objašnjava Aleksandar Denda.
– Godine 2004. društvena preduzeća su državi uplatile 480 miliona evra poreza, a privatna 400 miliona evra. Međutim, država kroz olakšice i dotacije vraća društvenim preduzećima 270 miliona evra, a privatnicima samo 20 miliona evra – napominje Denda i kaže da je posredi ne ekonomska, nego politička matematika.
– U oko 5.000 društvenih firmi radi dve trećine od oko dva miliona zaposlenih u Srbiji. Ako su zadovoljni, oni predstavljaju značajnu glasačku mašinu. A ako nisu, imaju kritičnu masu koja na ulici može da potraži svoja prava. Osim toga, vlastima je lakše da kontrolišu po nekoliko hiljada ljudi koji sede u propalim društvenim firmama, nego po desetak ljudi u više hiljada privatnih preduzeća – objašnjava sagovornik „Vesti“. Zato on preporučuje vlasnicima privatnih preduzeća da se organizuju kao privatnici u Austriji, Italiji ili Španiji, gde zajednički odbijaju da rade i zbog samo jednog nepovoljnog propisa. A to njihove vlasti ne smeju da dozvole jer od privatnika žive.
