Srpski poslovni ljudi neće se libiti da se posluže kreditima iz vladinog paketa mera za podršku privredi, jer će im, kako kažu, povoljni zajmovi pomoći da njihovi poslovni sistemi, koji se u poslednje vreme guše, počnu da dišu. I dok su oni koji se privredom bave u praksi juče sa zadovoljstvom konstatovali da je ekonomija došla na dnevni red srpskih političara, među onima koji ekonomiju proučavaju u teoriji bilo je zagovornika stavova da državni zvaničnici ovakvim programom čine medveđu uslugu preduzećima i građanima.
Miroslav Miletić, direktor koncerna Bambi Banat, smatra da je ovim merama vlada konkretno uvažila zahteve privrednika i direktno reagovala na njihove vapaje.
– Razgovarao sam sa nekoliko kolega i oni su veoma zadovoljni. Mi ćemo sigurno koristiti zajmove iz ovog programa podrške, čekamo samo da se definišu kriterijumi. Krediti su svakako podsticajni, jer su kamate povoljne i ovo će, ubeđen sam, povećati likvidnost privrede. Normalno je da u recesiji država interveniše na tržištu – kaže naš sagovornik i dodaje da ove godine neće otpuštati radnike.
I Toplica Spasojević, direktor kompanije ITM, ovaj potez opisuje kao izuzetno važan, jer će mere sigurno dati efekta.
– Paket mera i suma od 120 milijardi dinara je dosta ohrabrujuća i obećavajuća. Svuda u svetu država pomaže privrednicima. To je realan potez u situaciji kada preduzeća ne rade – smatra Spasojević.
Zorana Drakulića, prvog čoveka Ist pointa, takođe su obradovale jučerašnje vesti. I on je jedan od onih koji će, priznaje, stati u red za povoljnije kredite.
– Sve je stalo, država je morala da reaguje i da uradi nešto. Jednim delom će ova sredstva uspeti da zatvore rupu koja postoji i da povećaju likvidnost privrede – uveren je Drakulić.
Na pitanje da li će mu ovi zajmovi pomoći da sačuva radna mesta, naš sagovornik odgovara:
– Svakako. U prvo vreme ta sredstva će nam pomoći – iskren je Drakulić.
Ovaj biznismen negodovao je juče zbog kritika pojedinih ekonomista koji smatraju da je ovakav potez vlasti u skladu sa onom narodnom skuplja dara nego mera.
– Neka dođu u fabriku da rade, pa da vidim kako će da reše problem. Sve je stalo. Ljudi gube posao. Nema tražnje. Pa, svuda u svetu država interveniše u ovakvim situacijama – ljut je Drakulić.
Ekonomista Ljubomir Madžar smatra da je vlada ovaj paket mera donela pod pritiskom javnosti.
– Morali su da pokažu, pa makar i prividno, da nešto rade. Ipak, ovi zajmovi će povećati likvidnost, daće privredi prostora da diše, jer je počela da se guši. I to je dobra stvar. Loše je to što nisam siguran da vlada neće odoleti iskušenju da malo navija za ove ili one firme. Bojim se da od svega ovoga ne bude da smo na kratak rok kupili neke pozitivne efekte, a na duži rok – glavobolju. Iscrpiće se skromne finansije – strahuje Madžar.
Miroslav Prokopijević, direktor Centra za slobodno tržište, državne mere opisuje kao apsolutno besmislene.
– Ovo je čist gubitak, što samo govori o panici u koju su srpske vlasti upale. Da ne pričam da postoji rizik od zloupotrebe i korupcije. Ovo nije način da se privreda izvuče iz krize – ističe on.
Na pitanje šta je rešenje, Prokopijević objašnjava da je bolje bilo da je država smanjila potrošnju i poreze, sprovela strukturne reforme i na taj način privlačila strani kapital.
– Besmisleno je da u situaciji kada se u celom svetu tražnja izduvava, naša država na ovaj način upumpava pare u privredu. Tako ništa neće postići – uveren je Prokopijević.
Miroslav Zdravković, saradnik biltena Makroekonomske analize i trendovi, nove vladine mere juče je prokomentarisao rečima: Daj bože da donesu nešto dobro.
– Ako privrednici kažu da su zadovoljni, onda to treba da bude pozitivan signal. Ono što je mene zbunilo je to što, na primer, ovim država subvencioniše proizvodnju nameštaja, za ša nema razloga jer je ova industrijska grana prošle godine zabeležila rast od 35,5 odsto. S druge strane, tekstilna industrija, koja trpi ogromne gubitke, ne stimuliše se. Moglo je malo više novca da se usmeri za sirotinju raju da se obuje i obuče – sugerisao je Zdravković.
