– U obrazloženju piše da sam ambiciozan, kreativan i inovativan, da
zapošljavamo mlade, brinemo za prirodu. Cenilo se i to što smo
organizovali seminare po školama i motivisali srednjoškolce za posao,
budućnost, preduzetnički duh i slično, ali i što sponzorišemo lokalne
sportske klubove i organizacije koje se bore protiv nasilja – objašnjava
Ilić za „Blic“, koji zapošljava 25 radnika, a tokom sezone i tri puta
više.
Njegov put od Vučja do najboljeg lokalnog biznismena u Švedskoj posut je i patnjom i velikim radom.
– Iz Srbije sam otišao 1993. godine sa majkom kada je ona ostala bez
posla u vučjanskoj fabrici „Rateks“, a ubrzo potom i otac. Bile su to
godine krize, bez novca, bez nade. Imao sam 12 godina i iza sebe sam
ostavio drugove za kojima sam mnogo čeznuo. Ipak, brzo sam savladao
jezik, završio osnovnu i srednju školu, a onda, Srbin, kao Srbin,
prijavio se u vojsku i završio Vojnu akademiju. Bio sam švedski oficir,
bio u Bosni, na Kosovu u Avganistanu. Zatim sam jednog dana odlučio da
sve to napustim i počnem nešto konkretno da radim. Imao sam ideju. Ovde
nije teško otvoriti firmu i, ako ne radiš dobro, ne plaćaš ni porez.
Stečena vojna disciplina mi je pomogla da uspem u poslu – objašnjava on.
U obrazloženju nagrade piše da sam ambiciozan, kreativan i inovativan, da zapošljavamo mlade, brinemo za prirodu
Danil je oženjem Srpkinjom Milicom i ima sinčića od 11 meseci. Svaki godišnji odmor provodi u rodnom Vučju.
– Poslednjih godina dolazim i mimo odmora, na svadbe mojih rođaka i
prijatelja. I uvek kada dođem, ja se razočaram. Kad odlazim kažem sebi
da od ovoga što sam video ne može biti gore, kada se vartim vidim da sam
pogrešio, da je još gore i da je pesimizam kod ljudi u stalnom rastu –
priča Daniel.
Iako je daleko od domovine, upućen je u društvena i politička zbivanja svoje matične države.
– Moji vršnjaci, školovani i pametni ljudi koji su pokušali na
različite načine da prosperiraju, da se zaposle, nisu uspeli. Žalosti me
što ne vide budućnost u svojoj zemlji već svi gledaju kako da odu preko
granice. Ekonomisti i doktori ne rade nigde ili bar daleko od svoje
struke, deca i mladi pričaju o politici i već su članovi u različitim
strankama. Pa to nije dobro. Ovde pola Švedske ne zna da imenuje bar dva
ministra, niti je nekoga briga za politiku – objašnjava Ilić.
Sad se ne bih snašao u Srbiji
Na pitanje da li bi svoj biznis prebacio u Srbiju, odlučno odgovara – ne.
– Ja sam Srbin i s ponosom to ističem, volim da odem na odmor u
Srbiju, ali sam predugo u Švedskoj i način poslovanja se razlikuje dosta
tako da se ne bi snašao u Srbiji, blago rečeno.
Inače, firma Danilea Ilića održava 4.000 stanova i ima 3 miliona evra godišnjeg obrta.
