Ideja o obavezi povratka u zemlju posle studija u inostranstvu bi možda nekima zvučala čudno. Stipendistima organizacija koje naše studente šalju na studije i praksu u inostranstvo, tako nešto se podrazumeva.
Marko Jevremović je talentovani matematičar koji se, posle studija koje je u Beogradu završio za tri umesto za četiri godine, odlučio da obrazovanje nastavi na Sent Edmunds koledžu u Engleskoj.
Za Marka, povratak nije nešto što teško pada.
„Jedino tražim podsticaj da još ostanem ovde“, rekao je Marko i dodao:
„Ovde mi apsolutno sve odgovara sem poslovne ponude“.
„To je ono što fali našoj zemlji, i neka stručna podrška, da imam šansu da se ja ovde usavršavam još više“, zaključio je Marko, jedan od dvojice studenata iz Srbije koji čine prvu generaciju stipendista „Pexim“ fondacije.
Drugi „Pexim“ stipendista je Borjan Lazarević, koji je na Kembridž otišao posle studija ekonomije. Upitan kako su se snašli u novoj sredini, Borjan kaže da nisu imali problema sa prilagođavanjem: „Sa jedne strane je vrlo slično, studentski život je svugde isti, mora puno da se uči“, objašnjava Borjan.
„Sa druge strane upravo ta institucija koledža omogućava da se smanji stres povodom učenja“, nastavlja on.
„Upravo studentska unija tako je organizovana da neprestano svake nedelje, ili svake druge nedelje, organizuje ta različita druženja“, dodaje mladi ekonomista.
Obavezan povratak
Marko i Borjan su do Kembridža stigli kako zahvaljujući uspešnom studiranju u Srbiji i „Pexim“ fondaciji, neprofitnoj organizaciji koja studentima iz Srbije i Makedonije obezbeđuje stipendije za dalje školovanje na Kembridžu.
Tako su za pet studenata, troje iz Makedonije i dvojicu iz Srbije, u saradnji sa Fondom za stipendiranje Kembridža obezbeđena sredstva u visini od 145 000 eura, odnosno oko 58 000 za srpske stipendiste.
Ana Brnabić
Ana Brnabić
Sada imamo prvu generaciju naših stipendista koji su obojica magistarski studenti, dakle obojica su u obavezi da se početkom septembra vrate u Srbiju i budu makar dve godine u Srbiji kako bi vratili, investirali to svoje znanje i iskustvo iz Kembridža investirali u privredni ili društveni sektor u Srbiji, kazala je Ana Brnabić, izvršna direktorka Fondacije.
Ona je napomenula i da će se Fondacija truditi da svojim stipendistima nađe odgovarajući posao kad se vrate.
Naravno, ništa od toga ne bi moglo da se ostvari bez saradnje sa firmama i institucijama dobre volje.
Pored Fonda za stipendiranje Kembridža, projekat ima podršku i privatnog sektora – firme „Asecco SEE“, ali i Ministarstva omladine i sporta, sa kojim je potpisan protokol o saradnji.
Na samom početku smo imali veliku podršku, ja moram da naglasim, Ministarstva za inostrane poslove, ministra Vuka Jeremića koji je i sam završio svoje osnovne studije na Kembridžu, koji se i sam sreo sa ljudima iz Kembridža koji su dolazili u Srbiju da pregovaraju sa nama o saradnji, istakla je Ana Brnabić.
Znanje na delu
često zanemarivani deo sistema obrazovanja su studentske prakse, kao način da se steknu konkretna iskustva iz oblasti studija.
Iako to može da utiče na kasnije zapošljavanje, a samim tim i na odluku o odlasku iz Srbije, postoje načini da se praksa stekne van zemlje.
Tijana Kaitović, bivši stipendista fonda dr Zoran đinđić, nedavno je imala 3 meseca u prakse na Institutu za međunarodnu bezbedost u Gracu nakon čega se vratila u Srbiju.
„Ja mislim da mi je pomoglo jer čim sam bukvalno diplomirala sad u februaru sam našla pa neko stažiranje koje je bilo isto plaćeno ovde, u ISAK fondu“, izložila je Tijana.
„Tako da mislim da je to isto dosta uticalo, pa i nadam se za neki budući posao ili stipendije, nadam se da će isto dobro doći“, zaključila je ona.
Prema podacima koje je u javnosti iznela Merilin Šmit, zamenica direktora USAID-a u Srbiji, Srbija se po stopi odliva mozgova nalazi na drugom mestu u svetu, odmah iza zapadno-afričke države Gvineje Bisao.
Ako se uzme u obzir da je, prema rečima Branka Kovačevića, Rektora Univeziteta u Beogradu, u obrazovanje onih koji su posle studija napustili zemlju uloženo 12,5 milijardi evra, organizacije poput „Pexim“ fondacije i Fonda dr Zoran đinđić imaju dalek put da pređu da bi se stanje popravilo.
Put kojim su, što je bitno, već krenuli.
