Privrzeni istini i vama

Utemeljene kao list srpske dijaspore, „Vesti“ sutra obeležavaju deset godina izlaženja. Kao prvi veliki „okrugao broj“, u životu svake redakcije, ovaj naš jubilej prigodna je prilika da se bez euforije i samozadovoljstva, odmereno ali ne bez ponosa, podsetimo kako smo zajedno sa Vama, korak po korak, od 15. decembra 1992. godine hitali ka neprikosnovenoj poziciji najtiražnijeg dnevnog lista dijaspore. Dugujemo to, poštovani citaoci, i onima ciji su dani u protekloj deceniji bili nezamislivi bez „Vesti“, ali i svima koji naš list u rukama drže danas, možda prvi put.
„Vesti“ su, u izvesnom smislu, cedo rata i sankcija. Pokrenute u drugoj godini definitivnog raspada nekad zajednicke domovine, pred sebe su postavile ambiciozne profesionalne, poslovne i patriotske ciljeve. Redakcija sastavljena od po godinama mladih, ali vec tada iskusnih novinara i urednika, odlucila je da prihvati izazov i da stvara dnevni list, poštujuci sve principe modernog novinarskog i grafickog izraza, uporno braneci integritet profesije i tacne, maksimalno proverene i brze informacije.
Globalno gledano, osnivaci izdavacke kuce „Nidda Verlag““ i „Vesti“ uspešno su rešili dva osnovna uredivacka rebusa.
Prvi se odnosio na zahtev da novine budu politicki neutralne, lišene ostrašcenih komentara i mržnje sveprisutne u rasplamsalom medijskom ratu na prostorima bivše SFRJ, ali da u isto vreme zadrže one osobenosti koje ih na tržištu preporucuju pretežno srpskoj dijaspori.
Drugi, ali ne i manje važan uredivacki postulat, postavljen je kroz umešno izabran odnos materijala i tema kojima su beležena sva bitna dogadanja u otadžbini, ali i pomno pracena svakodnevica naših citalaca širom dijaspore.
Zahvaljujuci pre svega ovim solidno postavljenim uredivackim temeljima, „Vesti“ su naoružane entuzijazmom, dobrim novinarskim profesionalcima i znalcima iz oblasti marketinga, krenule u pohod na tržište Zapadne Evrope, a kasnije i u Ameriku, Kanadu i Australiju.
Nije, poštovani citaoci, naravno, sve išlo bez muke i „decjih bolesti“, ali prve reakcije, prvo prepoznavanje „Vesti“ kao autenticnog lista dijaspore trasirali su put uverenju redakcije da smo na dobrom putu da napravimo ozbiljno informativno glasilo. Novinu pitku za citanje, prijemcivu celoj porodici, odanu istini i tvrdoj u opredeljenju da u postojecim, nažalost, sveprisutnim podelama u dijaspori i otadžbini ne ucestvuje, da ih ne produbljuje, vec da dosledno, glasom razuma i profesionalne etike – svedoci.
Prvi dobri rezultati dali su nam krila. Širili smo postojeci redakcijski sastav u centrali u Frankfurtu i u najvecem dopisništvu u Beogradu. Jednakom upornošcu pristupali smo organizaciji i angažovanju saradnika širom sveta i u otadžbini. I Frankfurt i Požarevac, i Sidnej i Valjevo, i London i Leskovac…, i na liturgiji u Sarajevu i na fudbalskom turniru u Vinterturu…, i na „Izboru za mis“ u Parizu i u Domu za nezbrinutu decu u Podgorici… i u Skupštini Srbije i na humanitarnoj veceri u Cikagu…
Zajedno smo placali skupe pasoše i putarine, preko Humanitarnog mosta „Vesti“ pomagali unesrecene, protestovali zbog nepotrebnog cekanja u konzulatima i na granicnim prelazima. Tražili smo pravo glasa za dijasporu, protivili se nejednakosti, udruženi se borili protiv mišljenja da je „otadžbina nekom majka, a nekom maceha“. Solidarno smo odbolovali svaku ranu, svaki let iz Avijana, svaku bombu na Srbiju i svaku granatu na Republiku Srpsku. Bili smo zajedno u kolonama prognanih u domovini i u protestnim antiratnim okupljanjima širom sveta.
Nismo priznavali srpsku medu na Drini, hteli smo da se zna odakle smo i ciji smo, ali nismo pristajali da budemo taoci one politike koja se u otadžbini tako dramaticno urušila 5. oktobra 2000.
Nemoguce je zapravo nabrojati gde smo, uz vašu saradnju i puno razumevanje, bili oci, uši i glas svekolikog rasejanja.
Poklonjeno poverenje, dakako, prevashodno obavezuje. Pred nama je zadatak da budemo još informativniji, još kompetentniji, da bogatimo sadržaj, da komunikaciju sa Vama stalno unapredujemo. Zato ovaj tekst nema ambiciju da povodom desete godišnjice na bilo koji nacin podvlaci „crtu“, da bilo cemu daje smisao ili privid konacnosti i jeftine samoreklame.
„Vesti“ idu dalje, privržene svojim temeljnim profesionalnim opredeljenjima, otvorene za razlicito mišljenje i trajno nepristupacne za svaki oblik diskriminacije i netrpeljivosti. „Vesti“ ostaju Vaš list.