Pat pozicija u Organizaciji ujedinjenih nacija
– „Kosovska kriza” se nastavlja sa izgledima da se ispostavi kao nova vrsta – (ne)rešavanja međunarodnih problema. Takav utisak se mogao poneti iz detalja sa juče održane sednice Saveta bezbednosti UN, koji su iz diplomatskih krugova doprli do javnosti.
Taj sastanak je završen bez zaključaka i bilo kakve naznake šta će Savet dalje preduzeti „po tom pitanju” za koje je nadležan od juna 1999. godine. Pronose se i verzije da ovo najmoćnije globalno telo „ispada iz igre” da se „više i neće sastajati da bi raspravljalo o Kosovu” jer „očigledno nije u mogućnosti da donese odluku o budućnosti pokrajine u kojoj je uspostavilo važeći sistem međunarodne uprave”.
Da li je mogućno da se, zaista, Savet isključi iz procesa odlučivanja o sudbini svojih odluka i da na „kosovsko pitanje” odgovor pruža neko drugi? Ako je tako, nije li to pokušaj da se stvori „nova praksa” i da se rešavanje međunarodnih sporova izmesti iz Saveta i on tako svede na „drugorazredni organ”?
Nagoveštaje za takve eventualnosti dala je grupa članica Saveta – iz EU i SAD. U njenom saopštenju posle jučerašnjeg zasedanja, naglašava se da „Savet nije u poziciji da se složi kako da se ide napred”, pa da „ćemo u EU i NATO na oprezan i koordinisan način raditi u pravcu rešavanja kosovskog pitanja” koje je „jedinstven slučaj” tako da „neće uticati na druge”.
U toj grupi se tvrdi da su njihovi eksperti „našli pravne mogućnosti” za navedeno prestrojavanje ali ih nisu precizirali. Šire se mnoge slutnje među kojima je i jedna da će Zapad formalno zadržati „okvir” UN na Kosovu a da će „sadržinu” popunjavati misijom EU. „Rotacija” bi trebalo da bude sastavni deo programa po kome Kosovo ne bi jednostrano proglasilo nezavisnost već bi nastupila „koordinisana nezavisnost”, to jest u dogovoru Prištine, SAD i EU.
Kosovo je u Savetu bezbednosti i u njemu će ostati” – izjavio je pre neki dan ruski ambasador u UN Vitalij čurkin, uz napomenu da do misije EU ne bi moglo da dođe bez saglasnosti Saveta, kao i da Moskva ne bi priznala eventualno proglašenje nezavisnosti Kosova. Premijer Srbije Vojislav Koštunica je takođe upozorio da bi slanje misije EU „za sprovođenje odbačenog Ahtisarijevog plana bilo protivpravna odluka, suprotna rezoluciji 1244”.
Na osnovu dostupnih podataka i tumačenja, izgleda da „kosovski slučaj”, uz sve druge neizvesnosti, ulazi i u fazu specifičnog pravnog nadmetanja, neku vrstu „vansudskog spora” među velikim silama u Savetu. Rusija i Kina su za poštovanje postojećih pravila međunarodnih odnosa, dok SAD, Britanija i Francuska za primenu izuzetaka.
I ako bi se ostvario pomenuti plan Zapada o „koordinisanoj nezavisnosti”, to ipak ne bi značilo da bi Kosovo postalo prava država – tvrde poznavaoci. Kako stvari sada stoje, Rusija bi vetom sprečila prijem takve tvorevine u UN a verovatno i u neke druge međunarodne organizacije, čime bi status Kosova ostao nekompletiran i prilično neregulisan.
EU ističe da je Kosovo „prvenstveno evropsko pitanje” pa da je ona spremna da ga rešava. To, međutim, ne može da ospori činjenicu da je Savet bezbednosti UN nadležan da ga rešava.
Spor bi mogao da preraste u širu krizu – oko dometa međunarodnog prava i rasporeda moći praktičnog odlučivanja.
Pregovori oko Kosova čine se stoga – neizbežnim i među velikim silama. U trenutku kad SAD i EU kreću u akciju mimo Saveta bezbednosti i kad je američki nedeljnik „Tajm” proglasio Vladimira Putina za „ličnost 2007. godine”, obrazlažući takvu odluku i činjenicom da je njegov izabranik „vratio Rusiju za sto velikih sila”.
Navedene okolnosti daju povoda da se situacija oko Kosova sagledava kao produžena neizvesnost. Uprkos proklamacijama „koordinisane” a nekompletne izvesnosti.
