Unutrašnja kontrola Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije uhapsila je u sredu deset osoba osumnjičenih da su, koristeći lažna dokumenta, prodavali imovinu raseljenih Srba sa Kosova i Metohije. Svi su privedeni istražnom sudiji Okružnog suda u Kragujevcu, a među uhapšenima su i dvojica policajaca. Oni se terete da su provalili u kompjuterski sistem MUP-a odakle su skupljali podatke o osobama raseljenim sa Kosova. Uhapšeni su iz Požarevca, Beograda, Golupca, Velikog Gradišta i Smedereva, a kako saznajemo u policiji, pribavljali su lažne lične karte sa podacima raseljenih, na koje su stavljali svoje fotografije. Zatim su se kupcima Albancima predstavljali kao pravi vlasnici imovine i tako stekli korist od više od 100.000 evra.
Identitet uhapšenih nije otkriven, a u kragujevačkoj čaršiji već se priča da su u prevari učestovali i rođaci prognanih Srba čija su lična dokumenta falsifikovana, a imanja, bez njihovog znanja, prodavana Albancima.
Ovo je, inače, nastavak policijske akcije započete u maju ove godine kada je zbog istog krivičnog dela uhapšeno 12 ljudi, od kojih su čak četvorica bili policajci. Oni su kao organizovana kriminalna grupa, predstavljajući se vlasnicima imanja, tada ojadili i Srbe i Albance, zaradivši oko 160.000 evra.
Podaci preminulih
Poznati su i slučajevi da su falsifikovanim ličnim ispravama pokojnika vršene kupoprodaje. Tako je oktobra 2004. kako se navodi u lažnom punomoćju, iako u to vreme već 36 godina pokojnik Dragutin, Tojo Ivanović iz Vitomirice kod Peći, „svesno bez ikakvog pritiska“, „izjavio“ da imanje prodaje LJajći Nisetru, a potom i u falsifikovanoj potvrdi „potpisao“ da je primio 100.000 evra za 1,5 hektara zemlje u Vitomirici.
– U lažnoj ličnoj karti sa slikom nepoznatog čoveka, piše da je „prodavac“ Dragutin rođen 1952, a ne 1906. godine što je tačna informacija – ispričao je Dragutinov sin Milan Migo Ivanović.
– Novom talasu falsifikata pogoduje konfuzija oko dolaska Euleksa, jer se više ne zna šta su nadležnosti Unmika, šta kosovskih pravosudnih institucija, a čime treba se bavi Euleks. U takvoj atmosferi, kad sve visi u vazduhu, najbrže se snalaze kriminalne grupe – izjavio je advokat Nikola Radosavljević, bivši pravni savetnik Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju.
Podsećanja radi, trgovina srpskom imovinom uz falsifikovana punomoćja i lažne lične isprave kontinuirano traje unazad pet godina, sa većim ili manjim intenzitetom. Posrednici su Albanci, ali i sunarodnici oštećenih Srba. Oni čak falsifikuju sudske pečate i štampaju lažne lične karte prognanika čiju imovinu pljačkaju. Zbog toga je Unmik još 2004. godine, na zahtev tadašnjeg Koordinacionog centra, naložio svim sudovima u pokrajini da pre overe kupoprodajnih ugovora obavezno izvrše proveru autentičnosti ličnih isprava i punomoćja, pošto se Koordinacionom centru za pomoć obratilo na desetine oštećenih srpskih porodica, pre svega onih sa teritorije Metohije, koji danas kao izgnanici žive u centralnom delu Srbije, Crnoj Gori i Vojvodini.
Prvi slučaj u Novom Sadu
– Prvi slučaj je Srbin-posrednik koji je, falsifikujući pečat novosadskog Opštinskog suda, prodao tuđu srpsku imovinu na Kosmetu. Protiv njega je u Novom Sadu pokrenut istražni postupak, jer je prevarom na isti način prodao tri srpska imanja u južnoj pokrajini – kažu u Koordinacionom centru za Kosovo.
Zbog pomenutih falsifikata prethodnih godina istrage su vođene u Novom Sadu, Podgorici, Ulcinju i Baru, dok se sudski sporovi vode u Istoku, Klini i Peći, na Kosovu i Metohiji, radi poništenja kupoprodajnih ugovora sklopljenih uz pomoć lažnih dokumenata i bez znanja vlasnika imovine. Koordinacioni centar obratio se pre četiri godine i svim sudovima u Srbiji, posebno u mestima gde je velika koncentracija prognanika iz južne srpske pokrajine, kao što su Beograd, Vrnjačka Banja, Kragujevac, Niš, Kraljevo, Novi Pazar, Raška, čiji pečati mogu biti falsifikovani, da im prijave sumnjive slučajeve i dostave fotokopije knjiga u koje zavode punomoćja, jer tako najbrže može da se utvrdi da li je učinjena prevara.
Razvijena mreža
Svi protiv kojih je pokrenut sudski postupak su osumnjičeni za primanje i davanje mita i više prevara. Kao organizovana grupa prevaranata oni su provalili u računarski sistem policije Srbije, a zatim su, uz pomoć svojih „saradnika“ u policiji, izrađivali lažne lične karte sa pravim podacima raseljenih lica i lažnim fotografijama. Tako su stvorili mogućnost da se neko drugi pojavi u ime pravog vlasnika imovine koja je ostala u južnoj srpskoj pokrajini, i tako se rasproda.
