Iz dosadašnje izborne kampanje mogu se izvući dva nepobitna aksioma. Prvi, da ovaj celodnevni cirkus uopšte nije zabavan i postavlja pitanje čemu služi, i drugi da srpsko političko biće boluje od endemskog sadomazohizma
čemu služi kampanja u kojoj svaka politička grupacija ostaje gde je i bila pre šest meseci, sve priče i promocije su već viđene, izuzev što nas je čedomir iznenadio, s bilborda nas gleda pogledom punim ljubavi. Ali ni to ne menja stvari, na ovim izborima glasaće stomak pre glave. A da nam zaborav nije pojeo pamćenje svakako bismo iz ove krize brže izašli i na ovim izborima bili bismo mudriji.
Prodavci magle opet nas uveravaju da će u našim životima već sutra cvetati hiljadu cvetova. A o tome šta su ili nisu uradili ni reči. Koliko prevara, propusta i legalizovanih pljački su napravili, priča je za Agatu Kristi ili Le Karea. Evo nekoliko ilustracija. Fond za razvoj pri Vladi Srbije (latifundija G17) doskora je radio bez ikakve kontrole. Nedavno kad je podvučena crta, ispostavilo se da je iz Fonda podeljeno milijardu evra, uz kamatu od jedan do pet odsto, uglavnom tajkunima, a nikako maloj privredi i porodičnom biznisu. Evo šeme sjajne finansijske prevare: Tajkun kupi fabriku od države, uzme kredit od Fonda za razvoj pa iz poslovanja fabrike vraća kredit. Znači, država mu je poklonila i fabriku i kredit. Briljantno!
Jesmo li zaboravili da je jedan bivši ministar u prvom mandatu posle 2000. ukinuo tri državne banke i osnovao jednu privatnu, inače vlasništvo dvojice još aktivnih tajkuna? Nikom nije polagao račun za ovu prevaru. Jesmo li zaboravili da je 2010. na inicijativu ministra Dinkića u svet upućeno 27 ekonomskih diplomata. Ideja ravna visprenosti Ostapa Bendera. Diplomate da u belom svetu pribavljaju poslove za srpsku privredu. Ta bratija, koja prima platu od 2.500 do 4.500 evra i košta državu godišnje više od 1,5 miliona evra, skoro da nije napravila nikakav ozbiljan posao. A Mlađan kao nije znao da su svi naši ambasadori i konzuli danas, što bi Dragan đilas rekao, trgovački putnici“, da im je primaran posao da pribavljaju poslove za srpsku privredu, a ne da špijuniraju klasnog neprijatelja…
Zbog čega ove i slične brljotine nisu odlučujuće u izbornoj kampanji? Mi birači to nećemo zbog pomenutog mazohizma i zbog toga što su nam srodniji prodavci magle od zdravog razuma, pa ih biramo da nas vode u svetliju budućnost.
Šta bi na ovu temu rekao poznati politički analitičar, građanin Žorž-Žak Danton?
