Prof. DDr. Wolfgang Rohrbach

Проф др др Волфганг Рорбах: На трагу Срба у Аустрији / Prof. DDr. Wolfgang Rohrbach: Auf den Spuren der Serben Österreichs

У суботу, 15. октобра 2011. године у организацији Српске Православне Омладине Инсбрук – СПО(Ј)И одржано је предавање проф др др Волфганга Рорбаха на немачком и српском језику на тему На трагу Срба у Аустрији.

Предавање је одржано у просторији Axamer Lizum у познатом хотелу Central у Инсбруку, а предавач је био проф др др Волфганг Рорбах, аустријски филолог, економ, и историчар са српским коренима, редовни професор на медицинским и економским факултетима у Бечу, Новом Саду и Београду, бивши кошаркаш репрезентације Аустрије и аутор књиге На трагу Срба у Бечу – кратко речено: човек који у себи носи два срца, аустријско и српско.

Предавање је отворио отац Видослав Вујасин поздрављајући све присутне госте, међу којима су били и Његова Ексцеленција генерални конзул Републике Србије у Аустрији, господин Зоран Јеремић, који је допутовао из Салцбурга, затим госпођа Ђуја Тешановић, прва жена која је као странац добила место у скупштину града Салцбург, присутан је био и господин Антон Бауер, представник Аустријског интеграционог фонда, као и један добар део српске омладине из Инсбрука и Тирола.

Отац Видослав Вујасин је између осталог рекао да је јако позитивно што постоје људи као што је господин Рорбах, јер се у мешаним браковима обично деца определе за једну страну, а господин Рорбах је успео да сачува и негује и аустријску страну свога оца из Беча, као и српску страну своје мајке из Велике Плане.

На слици: Проф. др др Рорбах у разговору са генералним конзулом Републике Србије, господином Јеремићем, наком предавања

Након увода, проф. др др Волфганг Рорбах је у наставку у пријатељској атмосфери одржао изузетно занимљиво предавање на тему српске историје и културе у којем је у кратким цртама изнео неколико чињеница везаних за рану историју српског народа, а затим посебан акценат ставио на вредности и историјске догађаје који повезују два народа, наглашавајући да увек треба бити оно позитивно у првом плану, како би се сачувала позитивна енергија и здрав дух поготово младих људи.

Тако је господин Рорбах у свом излагању између осталог навео да нација, чији језик и култура подивља, може сама постати дивља и да нација, која допусти да јој се украде језик, губи половину своје унутрашње духовне независности и тако у суштини престаје да живи.Томе је додао, да ако ми као Срби у Аустрији, негујемо свој матерњи српски језик и ако га успешно научимо, то ће се позитивно изразити и на други језик, у нашем случају немачки, и да ћемо тако оба језика до савршенства упознати и причати. Ако то не урадимо, онда нам прети опсаност да свој матерњи језик никада не научимо и тако га заборавимо, а да такође никада нећемо научити ни аустријски језик, тј. немачки.

Из тог разлога је проф. др др Рорбах похвалио потез СПО(Ј)И са издавањем часописа Споји! на српском ћириличном писму и томе је додао да је још давне 1745. године Марија Терезија дозволила Србима, да штампају књиге на српском језику и да су тако у даљем току историје Срби били привилеговани међу аустријским Кнежевима.

Затим је господин Рорбах објаснио да Срби нису дошли у Аустрију током 1960их година, већ давне 1524. године током битке у Мохачу у Аустрији и да у аустријским архивима од 1683. године постоје записи Срба, који су тада већ живели на овим просторима.

Такође је објашњен назив Ratzenstadl  (Раценштадл), који је настао, када је један велики део Срба за време аустријско-турских ратова насељен у предграђу Беча, који је назван тим називом. Назив Ratz  у овом случају води порекло немачког назива за Рашка, што тачније значи да су Срби тада названи Рашчанима, по Рашкој, која представља српску изворну државу.

У том контексту је објашњен и назив Tschusch (Чуш), који у овом смислу није негативан назив, јер овај назив вуче корене од када су Срби стражарили на граници Аустро-Угарске и Османлијског царства, па су један другоме добацивали чујеш, када се нешто чудно у близини границе догађало. То Аустријанци нису лепо разумели, па је настао и овај назив (Tschusch) за Србе на овом поднебљу. Између осталог је Волфганг Рорбах додао да и дан данас постоје Аустријанци српских корена, који носе презиме Tschusch или Ratz односно Ratzinger.

После даљег објашњавања историјских повезаности између аустријског и српског народа, годподин Рорбах је додао и своју личну прогнозу за будућност ових народа, рекавши да ће Београд постати најперспсктивнији град у југоисточној Европи, пре свега због свог идеалног географског положаја, јер представља задњу станицу запада према истоку и прву станицу истока пре&#1084