Lekar nesvakidašnje energije, čiji je moto „dečji osmeh nema cenu“, postao je poznat srpskoj javnosti kad je nekoliko puta dolazio u Beograd i u Dečjoj klinici u Tiršovoj spasavao živote mališana sa srčanim oboljenjima. Reč je o prof. dr Afksendiosu Kalandosu, šefu kardiovaskularne hirurgije Univerzitetskoj bolnici u Ženevi. Ovaj Grk, rođen u Istanbulu, u uglednoj lekarskoj porodici, osnivač je humanitarne organizacije „Srce za sve“.
• Kako sebe predstavljate?
– Sebe doživljavam kao humanistu i to je prvi cilj moje misije. Drugo, veoma mi je bitno da prenosim znanje mlađim kolegama. Voleo bih da istražujem i pronađem nešto novo što bi ostalo čovečanstvu.
• Potičete iz lekarske porodice?
– Moj pradeda bio je glavni lekar na Otomanskom dvoru, a njegov otac ambasador Otomanskog carstva u Berlinu. U mojoj porodici bilo je dosta lekara i diplomata. Inače, dobro pamtim kad mi je kao otac, koji je takođe bio lekar, kao desetogodišnjaku rekao da se ne bavim medicinom, a da ne mogu da budem bezgranično human. Svoje sinove Konstantina i Aleksandra vaspitavam da, pre svega, budu odgovorni i humani.
• Zašto ste se usredsredili da pomažete baš deci?
– Opredelio sam se za decu, jer ona obično plaćaju greške odraslih. Deca zavise od svojih roditelja, koji ne mogu uvek da im plate skupe operacije. Kad sam bio u osnovnoj školi, postojao je dečak koji je patio od srca i nije smeo da se izlaže fizičkom naporu. Uvek se setim kako je tužno gledao gledao drugu decu dok se igraju.
Od Gruzije do Libana
• Kad ste počeli da se bavite humanitarnim radom?
– Počeo sam 1998, kad sam osnovao ovu organizaciju. Pre toga sam učestvovao u mnogim humanitarnim projektima. Pokrivam ceo Indijski okean između Madagaskara i Sejšelskih ostrva gde ću operisati 450 dece godišnje. U Gruziji sam proveo šest godina i obučio tim lekara koji je sposoban da operiše 250 dece godišnje. Radio sam i u Libanu, gde sam restrukturisao kompletnu infrastrukturu koja se odnosi na srce. Za to sam primio posebnu zahvalnicu od predsednika države i orden za nacionalne zasluge Libana.
• U više navrata dolazili ste u Srbiju i spasavali dečje živote za šta ste dobili priznanje „Beograđanin godine“ i na neki način postali miljenik Srbije?
– četiri puta sam bio u Beogradu. Upoznao sam divne ljude, tako da mi ta nagrada puno znači. Međutim, problem sa Srbijom su ratovi zbog kojih nije bilo inovacija na polju medicine. Kardiovaskularna hirurgija zavisi od tehnologije, a Srbija zaostaje bar 10-15 godina. Stoga ćemo prvo da unapredimo hirurge, popravimo infrastrukturu i osnujemo odeljenje koje bi se bavilo ovom vrstom operacija. Naglasio bih da su ljudi u Srbiji vrlo motivisani da uče. Počeli smo sa operacijama pod mojom supervizijom tako da će posle 4-5 godina taj posao preuzeti drugi kardiohirurzi.
Stalni donatori
• Da li postoje ljudi koji svake godine doniraju sredstva?
– U svom okruženju imam divne ljude. Zahvaljujući njima, svake godine skupim oko pola miliona dolara za ove projekte. Humanitarna medicina podrazumeva stalno davanje (novac, opremu, energiju, vreme). Na primer, za večeru koja će se održati 29. februara imam velikog sponzora koji želi da ostane anoniman. Ona odlično poznaje princezu Katarinu, moj je najveći sponzor i svake godine daje više od 200.000 dolara.
• Da li ste već nekog edukovali za takvu vrstu operacije?
– Pod sponzorstvom organizacije „Srce za sve“ u Ženevi je 14 meseci proveo prof. dr Dušan Velimirović, koji je radio u mom timu. Po povratku u Srbiju počeo je da edukuje svoje kolege i prenosi im znanje koje je stekao u Ženevi.
• Humanitarna večera koja se u Ženevi organizuje 29. februara je pod pokroviteljstvom princa Aleksandra i princeze Katarine Karađorđević ima za cilj prikupljanje sredstava za pomoć Dečjoj klinici. Kakva je vaša saradnja sa prinčevskim parom?
– Princezu Katarinu sam upoznao preko dr Velimirovića. Kad je njegova edukacija u Ženevi završena, on je poželeo da uradi nešto i za svoju zemlju. Predložio mi je da dođem u Srbiju i vidim vaše klinika. Tvrdio je da postoji mogućnost saradnje sa fondacijom princa Aleksandra i princeze Katarine Karađorđević. Pre tri godine je počela naša saradnja sa Karađorđevićima.
• Kakvi su Vaši planovi?
– U aprilu idem u nove misije. Imam i dva projekta u Maroku i Alžiru, a počeću sa projektom na Haitiju i Kipru. Ipak, u mom timu je 300 lekara, tako da je veliki deo posla na njima. Sad sam vrlo uključen u projekte u Srbiji, gde ću provoditi dosta vremena. Pored organizacije „Srce za sve“, imam i svoju fondaciju u koju sam uložio 100.000 dolara, koja služi za kreaciju specijalnih odeljenja.
