Zahvaljujući razvoju bio materijala, ugradnja implantata je postala standard stomatologije. Preduslovi za uspešnu ugradnju su odgovarajući anatomski parametri. Da bi se ugradio implant, vilične kosti moraju biti dovoljne zapremine, visine i širine. Za postizanje idealnog zubnog niza ponekad je potrebno vremena.
– Dužina standardnog implanta je od 08 do 13 mm a širina od 3,5 – 4,5 mm, za njegovu ugradnju potrebna širina kostiju od 5-6 mm. Ali poslednjih godina na tržištu su se pojavili i nestandardni, ultra uski implanti, širine 3 mm, čija je primena indikovana kod nedostajućih kostiju zuba, kaže dr Milan Jurišić, jer je ideja razvoja implantologije bila zbrinuti i najteže pacijente, što je postignuto razvojem biotehnologije.
— Zahvaljujući naprednijim materijalima, njihovim mehničkim svojstvima, obradom površina i dizajnu napravljen je implant minimalnih, nestandardnih dimenzija, koji se može ugraditi kod nedostajućih kostiju vilice. To su implanti dovoljne čvrstine da mogu podneti opterećenje i nositi protetski rad. Njihovoj stabilnosti, ulozi nosača proteskog rada u funkciji žvakanja doprineo je specifičan način obrade površina. Implanti nisu više kao nekada glatki, već su mikro neravni, hrapavi. Mehanička svojstava i mikro hrapavost površine, omogućili su da se lakše sjedinjuju i integrišu u viličnu kost.
Deficit vilične kosti uspešno se koriguje korišćenjem zamenika za prirodnu kost i primenom membrane. Broj pacijenata koji se iz anatomskih razloga, implantološki ne mogu zbrinuti, danas je sveden na minimum.
Dr Jurišić je redovan profesor Stomatološkog fakulteta u Beogradu, gde izmedju ostalog predaje oralnu hirurgiju i implantologiju. Autor je udžbenika i knjiga iz oblasti implantologije i autor više od stotinu radova u domaćim i stranim stručnim časopisima. Usavršavao se u zemljama koje su kolevke implantologije: Švedskoj i Švajcarskoj. Bio je na čelu udruženja i Sekcije oralnih hirurga Srbije. Osnivač je i organizator simpozijuma oralnih hirurga i implantologa Srbije, učesnik i predavač na kongresima širom sveta.
Objašnjava da je nedostatak viličnih kostiju veoma često fiziološko stanje, koje se danas uspešno koriguje korišćenjem zamenika za prirodnu kost i primenom membrane. Pa je broj pacijenata koji se iz anatomskih razloga, implantološki ne mogu zbrinuti, poslednjih godina sveden na minimum.
Pravilnom rastu nadogradjene kosti, pomaže titanijumska mrežica, što je naročito važno kod povećanja visine alveolarnog grebena, gde je najteže postići zadovoljavajući volumen i zapreminu
– Nakon vadjenja zuba taj deo vilične kosti gubi svoju funkcija i organizam je polako resorbuje. Ovo je naročito izraženo kod osoba koji godinama nose mobilne poteze, (usled delimične ili potpune bezubosti). Jer kost je prirodno predodredjena da u unutrašnjosti, u svojim gredicama prima opterećenje. Te gredice unutar kostiju su programirane da primaju, distribuiraju i razlažu sile pritiska. Kod nošenja mobilnih proteza, sile operećenja deluju na površini zubnog grebena, resorpcija je tada podstaknuta mehaničkim, nefiziološkim optrećenjem, zbog čega kost polako nestaje.
Postoje i drugi razlozi koji doprinose takvom stanju?
Razlozi mogu biti grube estrakcije, gde prilikom vadjenja zuba nastaje značajan gubitak kostiju. Ili prethodna patološka stanja, ciste i sl. Kao i paradontopatija, kao najraširenija bolest zuba danas, gde dolazi do povlačenja viličnih kostiju, kosti se gube, nestaju. Poseban problem je bočni deo gornje vilice, jer su u tom delu, kod najvećeg broja pacijenata, vilične kosti slabijeg kvaliteta. Ovo stanje bočnog dela gornje vilice u pogledu ugradnje implantata dodatno otežava pozicija maksijalnog sinusa. U tom delu je najteže postaviti implante. I za razliku od donje vilice, duže se čeka na ugradnju implanata u gornjoj vilici.
Implanti su čuvari viličnih kostiju
Kako izgleda postupak nadoknade kostiju?
Kada viličnih kostiju delimično ima, dodatak kostiju se može raditi istovremeno sa ugradnjom implantata. Dakle imamo dovoljno kostiju da implant postavimo i stabilizujemo, ali ga moramo dodatno ojačati, nadoknadom kostiju. Oko implanta tada postavljamo zamenik za kost, sintetičkog porekla i to pokrijemo membranom kojom se sprečava urastanje mekog tkiva u predelu nadogradjene kosti, (s obzirom da meko tkivo ima znatno bržu sposobnost regeneracije od kostiju). Nakon ugradnje zamenika za kost i postavljanja membrane čeka se period zarastanja koji traje 4-6 meseci.
Nadoknada sintetičkom kosti je najkomfornija za pacijenta?
Da, ali se najbrže integriše autologna kost, koja se uzima iz tela osobe, obično iz predela donjih kutnjaka sa kraja viličnog grebena ili sa kraja gornje vilice, ponekad predela brade. Može se postaviti u obliku granula ili bloka. Ova tehnika je zlatni standard za regeneraciju koštanih deformiteta u biološkom smislu. To je optimalna tehnika ugradnje jer se uzima od iste osobe. Organizam je sklon da sopstvenu kost u izvesnoj meri resorbuje ali taj momenat se predvidi pilikom ugradnje, pa se ova kost implementira u dovoljnoj količini.
Na Zapadu je ugradnja implanta 4 puta skuplja, a protetika 5-10 puta.
U gornjoj vilici postoji problem maksilarnog sinusa ?
To rešavamo metodom tzv. sinus lifta. Kod nedostajućih kostiju u gornjoj vilici zahvaljujući “sinus liftu” moguće je postaviti ceo zubni niz. To je pouzdana metoda koju radim poslednjih dvadeset godina.
Vreme povedno u zubarskoj stolici se uvek isplati?
Da, jer implanti omogućuju uspostavljanje fiziološkog delovanja sila pritiska na kosti vilice. Ugradnjom implantata sprečava se resorpcija viličnih kostiju. Implanti su pouzdani čuvari vilične kosti, koji održavaju viličnu kost u optimalnom, anatomskom stanju. Takodje, ugradnjom implantata uspostavlja se funkcija žvakanja, govora, pacijent nove zube oseća kao vlastite, prirodne. Ništa manje važan nije ni estetski efekat, jer se zubnim nizom dobija priodan i lep izgled.
Gubitak kostiju vilice može biti uzrokovan i hormonskim statusom, kod žena u menopauzi kada dolazi do slabljenja kostiju (osteoporoze) i gubitka volumena kostiju.
Koliko je danas prisutna svest o važnosti zuba?
Ljudi nekada nisu rado odlazili kod zubara i nisu bili spemni da izdvoje neku sumu novca, da bi imali lepe zube. Danas se shvata da su zdravlje i lepota osmeha bitni. Lepi zubi nisu stvar prestiža, luksuza, već pistojnosti. Ponekad od osmeha zavisi da li će osoba biti prihvaćena od okoline, dobiti bolji posao ili napredovati u karijeri. Da ne govorimo o ličnim relacijama… Kroz osmeh nas drugi vide. Lepota osmeha je suština ličnosti.
Ima li zabluda u implantologiji ?
S obzirom da je period potreban za zarastanje implantata ponekad teško prihvatljiv za pacijenta, najbolja i najefikasnija tehnika je imedijantna ugradnja. Izvadi se zub i stavi implant. Zvuči jednostvano. Dobrobiti po pacijenta su višestruke. Na žalost, nije uvek moguće. Pa se jedna od najvećih zabluda pacijenata odnosi upravo na primenu tehnike ranog opterećanja implantata i izrade zuba na njima. Jer je ovu tehniku moguće primeniti samo u ograničenim situacijama. Ne uvek, i ne kod svakog pacijenta.
A zabuna ?
Obradovao sam se kada se pojavio internet, mislio sam da će pacijenti moći da se bolje informišu. Ispostavilo se da sada treba da opovrgavam, demantujem predubedjenja pacijenata, jer nije sve tako kako piše na internetu. Sa istim problemom se suočavaju i kolege u svetu. S tim u vezi, postoji i anegdota američkih kolega koja glasi : Ako ste se lečili na Googlo-u, po dugo mišljenje idite na Yahoo.
Hrapava površina implanta stimuliše, podstiče regeneraciju vilične kosti u neposrednoj okolini.
Šta je budućnost stomatologije?
Napredovalo se poslednjih godina u biomaterijalima, namenjenih sintetskoj kosti. U nekim zemljama recimo, koristi se bonmorfogenetski protein (BMP), čijom primenom se pospešuje regeneracija vilične kosti. BMP podiže nivo prirodnih potencijala organizma i dopinosi enormnom rastu ćelija kostiju. Ali mehanizmi kontrole i ograničenja te indukcije u organizmu nisu u potpunosti utvrdjeni, za sada se ova metoda primenjuje samo u nekim zemljama. Verujem da je BMP budućnost oralne hirurgije.
Vaši pacijenti su ?
Uglavnom naši ljudi koji žive u inostranstvu. Mada ima i stranaca. Nedavno mi je bio pacijent iz Amerike, platio avion, hotel, zadovoljan, kaže sve mu se isplati. Saradjujem sa najboljim implantološkim kućama, ne postoji nikakva razlika u kvalitetu usluga moje klinike i onih u svetu. Osim u ceni. Tamo je ugradnja implanta 4 puta skuplja, a protetika 5 -10 puta.
https://youtu.be/wzrcn_kV4Dk
S. N.