Prof. dr Mirjana Šumarac Dumanović, subspecijalista endokrinolog:   Hormonski poremećaji –mnoštvo slika i naličja 

Vezano za endokrinološke probleme,  u Beogradu se prema nekim procenama obavi  više od 100.000 pregleda godišnje. Razlozi tome su  porast broja obolelih,  bolja dijagnostika i veća infomisanost  gradjana.  Prof. dr  Mirjana Šumarac Dumanović ukazuje  na  značajno prisustvo sindroma policističnih jajnika, poremećaja funkcije štitaste žlezde  i alarmantan porast  gojaznosti.  Dijabetes  je po zastupljenosti  endokrinoloških  bolesti  na prvom mestu.  U svetu i kod nas  pogadja  oko 10% populacije.

–U Srbiji  oko 700 hiljada ljudi boluje od dijabetesa  tipa 2. Na vrhu po učestalosti su  i morfološki poremećaji štitaste šlezde (pojava nodusa u oko 50% populacije)  i  funkcionalni poremećaji,  hipertireoza  ili hipotireoza. Značajno je prisutan  sindrom policističnih jajnika,  koji  utiče  na reproduktivnu sposobnost žena i  čest  je  uzrok steriliteta.  Neki tumori lučenjem hormona dovode do hipertenzije.  U 5% slučajeva, razlozi  nastanka hipertenzije  su endokrinološki.

Prof.  dr Šumarac Dumanović je specijalista interne medicine i  subspecijalista endokrinologije.  Profesor je  Medicinskog fakulteta u Beogradu i načelnik Multidisciplinarnog centra za gojaznost  Klinike za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma KCS,  sa preko  tri decenije kliničke prakse.  Doktorirala je na sindromu policističnih jajnika a  posebno interesovanje u  profesionalnoj karijeri  posvetila  je fenomenu insulinske rezistencije,  gojaznosti  i dijabetesu.  Član je uglednih  medjunarodnih  strukovnih asocijacija   i autor više od stotinu  radova.

This article mentions your favorite hats at super low prices. https://www.swisswatch.is/product-category/richard-mille/ Choose from same-day delivery, drive-up delivery or order pickup.

Ukazuje da su simptomi koji upućuju na endokrinološki  problem  raznovrsni. Zavise od prirode funkcije  žlezde kod koje je nastupio pormećaj,   starosnog  doba  i  individualnih  karakteristika.

Povišen holesterol može biti prvi signal smanjene funkcije štitaste  žlezde.

—  Ako osoba gubi ili dobija na težini, oseća  umor, malaksalost,  lupanje srca, nesanicu, ima poremećaj menstrualnog ciklusa, bez obzira da li su to retke ili učestale menstuacije, treba iskontrolisati  funkciju štitaste  šlezde.  Poremećaji štitaste  žlezde mogu da dovedu do infertiliteta  kod žena ali   i kod muškaraca.  Takodje, i ukoliko  osoba ima povišen holesteol, to može biti prvi signal  smanjene funkcije ove žlezde.

Najzastupljenija endokrinološka bolest je dijabetes. Podmukla je, bez izraženih simptoma. Nastaje usled poremećaja funkcije pankreasa, u ranoj fazi se teško prepoznaje.

-Jedan od prvih, manje uočljivih simptoma je osećaj pojačane gladi.  Nastaje jer pankreas  sa zakašnjenjem  dobija  infomacije  da su već  uneti  ugljeni  hidrati i kasni sa isporukom insulina.  Pacijent  i pored toga što je  uneo hranu,  ima utisak  da je gladan i  unosi  nove količine hrane. Povećanim unosom hrane povećava se težina,  pogoršava se insulinska rezistencija i ulazi se u začarani  krug. Sa većim vrednostima šećera  u krvi,  javlja se osećaj slabosti, malaksalosti, pojačana žedj i učestalo mokrenje.   Jedan od prvih simptoma dijabetesa mogu biti i urinarne ili genitalne infekcije.  Imajući u vidu da simptomi dijabetesa u početku nisu naročito prepoznatljivi, važno je znati da se dijabetes tipa 2 nasledjuje,  odnosno da postoji  veći  rizik za oboljevanje od dijabetesa u porodicama u kojima postoji ova bolest. Kod budućih mama može da se javi gestacijski dijabetes. Bilo da je u trudnoći  dijagnostikovan ili ne,  češće je prisutan kod žena  čije su bebe prilikom rodjenja  bile teže  od  4 kg.  Rizik  od  dijabetesa u budućnosti  metaboličkih poremećaja ili kardiovaskulanih bolesti  postoji i kod beba,  koje su prilikom rodjenja bile teže od 4 kg,  kao  i beba rodjenih u terminu,  sa izrazito niskom telesnom masom.

Dr Šumarac  Dumanović  napominje da su endokrinološki  poremećaji  veoma  heterogeni,  u  različitom starosnom dobu  daju  različite simptome.  Navodi   primer sindroma  policističnih jajnika ( PCOS-Polycystic ovary syndrome ).  U reproduktivnom periodu  manifestuje se neredovnim  menstruacijama,  pojavom  akni,  maljavošću  i težim  začećem.   Posle 40. godine, PCOS utiče na metaboličke funkcije i povećava rizik kardiovaskularnih bolesti  i dijabetesa.

Ako govorimo o poremećaju  funkcije  štitaste šlezde, da li su posledice  hipertireoze teže?

Skoro polovina populacije  ima po neki čvorić  u štitastoj žlezdi.  To je najraširenija  patologija  štitaste žlezde. U najvećem broju slučajeva, su benigni.   Malignih  je oko 5%.

Kod hipertireoze postoji ubrzan metabolizam, gubitak u telesnoj masi, ubrzani srčani rad, aritmije,  pojačano znojenje – to je akutno teža  bolest. Nastaje naglo i brzo se razvija u različitom stepenu.  U jednoj formi bolesti  (Graves-Basedow) može doći do  ispupčenosti očnih jabučica (egzoftalmusa).  Leči se u odredjenom vremenskom periodu, lekovima,  operacijom ili radio jodom.  Ako se leči medikamentozno može doći do recidiva. Hipotireoza se obično razvija  polako.  Ako se prepozna na vreme, leči se jednostavno i lako, najčešće doživotno.

Razlog  nastanka   je autoimuna bolest?

Hipertireoza  najčešće nastaje kao  posledica  autoimune bolesti  štitaste šlezde  (Morbus  Graves Basedow).  I hipotireoza je najčešće posledica autoimune  bolesti  (Hashimoto tireoditis). Ova druga ne dovodi  uvek do poremećaja funkcije štitaste šlezde.  Preporučuje se redovna  kontrola  tireoidnih hormona  i ultrazvučni  pregled štitaste  žlezde, zbog mogućeg nastanka nodusa koji onda zahtevaju dodatne pretrage (tumorske markere i biopsiju tankom iglom).  Ovo je naročito važno za žene koje planiraju  trudnoću.   Budućim mamama je potrebna  optimalna koncentracija tireoidnih hormona.   Zato žene  koje imaju autoimuni tireoditis, treba  da kontrolišu  hormone štitaste žlezde pre začeća i obavezno odmah po utvrdjivanju trudnoće.

Sindrom policističnih jajnika treba prvo dijagnostikovati, pa lečiti prema aktuelnom problemu

Zašto je važna insulinska rezistencija  ?

Pojava IR znači da insulin ne deluje u organizmu,  ne obavlja svoj  posao.   Javlja se zbog genetske predispozicije ili zbog delovanja spoljnih faktora, uključujući i stres.  IR se javlja i u početnoj  fazi  dijabetesa.  Uz propadanje i beta čelija  pankreasa, dopinosi razvoju bolesti.  Ali se javlja i u drugim bolestima, kao što je sindrom policističnih jajnika (PCOS).

Da li je IR uzrok nastanka PCOS?

U nekim slučajevima, da.  PCOS karakteriše veoma heterogena grupa simptoma, u različitim kombinacijama.  Parametri za uspostavljanje dijagnoze su policističan izgled jajnika na ultrazvuku, povećani muški  hormoni ili pojačana maljavost i akne,  neuredne menstruacije  i/ili retke ovulacije.  Sindrom čine dva parametra u bilo kojoj kombinaciji i različito se odražavaju na reproduktivnu i metaboličku funkciju.  PCOS se javlja kod gojaznih osoba, ali i kod žena  koje nemaju prekomernu težinu.  Kada je IR uzrok nastanka PCOS, lečenje se fokusira na insulinsku rezistenciju.

Kako  poremećaji rada štitaste žlezde  uzrokuju  sterilitet  kod žena i muškaraca, pacijenti  Dr Šumarac-Dumanović,  su  parovi  koji planiraju potomstvo.

Sindrom policističnih jajnika se pominje u ginekologiji, kao čest  uzok infertiliteta?

U osnovi to je endokinološki problem. Univezalni lek za njegovo  rešavanje  ne postoji.   Pristup lečenju je individualan. Procena terapije se odredjuje  zavisno od toga kako se bolest manifestovala (fenotipa  bolesti).  Pristup je varijabilan,  fokusiran ka aktuelnom problemu.

Da se vratimo dijabetesu ?   Postoje li nagoveštaji  u medicini,  da će se u bližoj budućnosti  lakše lečiti?

Kod beba  težih od 4kg  prilikom rodjenja, kao  i beba rodjenih u očekivanom  terminu ali sa izrazito niskom  telesnom masom, postoji  rizik  dijabetesa  ili  drugih metaboličkih poremećaja u budućnosti,  kao i povećan rizik od kardiovaskularnih  bolesti.

Kada govorimo o nekoj nadi obično mislimo na tip 1, tzv. juvenilni dijabetes, od koga oboljevaju  deca i adolescenti ali se  tzv. insulin zavisni dijabetes javlja  i kod odraslih. Postoje istraživanja, ali  nema revolucionarnog pomaka u smislu  trajnog izlečenja. U opticaju su razni modaliteti koji  tu terapiju  čine uspešnijom, od insulinskih pumpi, novih insulina i sl.    Važna je edukacija pacijenta i konstantna  regulacija  nivoa šećera u krvi.  Danas postoje pomagala,  glikozni senzori  recimo, koji omogućavaju  kontinuirano praćenje vrednosti  šećera u krvi.

Dijabetes tipa 2 najćešće se javlja kod gojaznih osoba.  Ranije se smatrao neizlečivim.  Danas nakon barijatrijskih  operacija, odnosno hirurškog smanjivanja  želuca (gastrični bypass ili “sleeve” gastektomija), redukcijom telesne mase, ne samo što  dolazi  do povlačenja simptoma, već  i  normalizacije  nivoa šećera u krvi.  Ovo su metode koje se sprovode kod onih koji imaju visok indeks telesne mase (preko 40 kg/m2) ali kada postoji dijabetes udružen sa gojaznošču mogu se raditi i kod onih sa nižim indeksom telesne mase. Sem barijatrijske hirurgije postoje brojni novi lekovi za lečenje dijabetesa tipa 2 koji se daju i gojaznim i onim u stanju predgojaznosti i normalno uhranjenim  pacijentima.  Nema konačnog rešenja u ovom oboljenju ali zaista ima novih lekova koji  dobro regulišu  nivo šećera.

Potencirate problem gojaznosti ?

Uzrok je mnogih problema. Smatra se hroničnom bolešću i zahteva dugotrajno lečenje.  Gojaznost je u endokrinologiji   najteže lečiti.  U svetu i kod nas postoji ekspanzija   gojaznosti.  Uzrocima se smatraju povećan unos koncentrovanih ugljenih hidrata ali  i stres koji pravi drugačiju distribuciju masnog tkiva u našem telu, tj. stvara  centralni tip gojaznosti i menja oblik tela. Lekovi koji danas postoje za lečenje gojaznosti, nisu tako moćni.

Zašto je teško izboriti se sa gojašnošću ?

Možda   odgovor na to, daje teorija o “štedljivom genu” (thrifty gene).  Smatra se naime, da je čovek u svojoj evoluciji  programiran, “nabaždaren”,  da štedi  energiju.  Problem je nastao usled raskoraka, izmedju evolutivnog razvoja  čoveka i brzine razvoja  industrije,  koja je stvorila obilje hrane, za koju čovek evolutivno nije spreman.  “Gen škrtice” u čoveku  još postoji i dovoljno je moćan da zadrži energiju.  Iz tog razloga se teško slabi.  I kada dodje do brzog slabljenja,  “gen škrtice”  telesnu masu  uvek nastoji da vrati u prvobitno stanje. Fizička neaktivnost, odnosno sedentarni način života koji danas vodimo pogoduje razvoju mnogih metaboličkih ali i kardiovaskularnih bolesti i karcinoma, ne samo povećanjem masnog tkiva nego i njenog nepovoljnog odnosa sa smanjenom mišićnom masom.

Šta bi bila vaša poruka?

Detetu ćete najbolje učiniti ukoliko mu umesto soka date celu voćku!

Redukovati unos  koncetrovanih ugljenih hidrata.  Naročito slatkiša. A na prvom mestu sokova.  Iz njih šećer vrlo brzo ulazi u krv.  Umesto inustrijskog soka ili cedjenog voća, zdravije je pojesti  celu voćku. Povečati fizičku aktivnost posebno kod dece ali dozirano i  u svim starosnim kategorijama.

U internističko-endokrinološkoj ordinaciji  “Mileševska”, uspešno se dijagnostikuju i leče: dijabetes, bolesti  štitaste žlezde, sindrom policističnih jajnika, bolesti paraštitaste žlezde, bolesti hipofize i bolesti nadbubrežne žlezde.

S.N.

www.milesevskaendo.rs