Z. Mirković
U organizaciji Austrijsko-srpskog kulturnog društva “Vilhelmina Mina Karadžić” održano je književno veče posvećeno predstavljanju knjige “Korespodencija”, autorke dr Vjere Rašković Zec, čiji je izdavač “Svet knjige” iz Beograda.
O bogatoj biografiji autorke, govorila je prof. Svetlana Matić, ističući da je Vjera Rašković rođena u Kninu, a osnovnu školu, gimnaziju i Filozofski fakultet završila u Zagrebu, gde je i magistrirala. Doktorsku disertaciju je odbranila na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Radila je kao profesor u srednjoj školi, bila je prosvetni savetnik, predavač na univerzitetu u Pekingu i lektor na Kornel univerzitetu u SAD. Od 1987. godine živi i radi u Beču, gde je predavala u školi kao nastavnik dopunske i integrativne nastave za decu iz bivše Jugoslavije.
Kulturni rad
Bila je predsednica Kulturne zajednice jugoslovenskih, a kasnije srpskih radnika. Učestvuje u radu više kulturnih udruženja u Austriji. Uređivala je i napisala recenzije za brojne knjige autora, koji žive u Beču, Australiji i Sad. Objavila je preko 200 stručnih i naučnih radova, najviše iz metodike nastave jezika i književnosti. Iznedrila je više od trideset knjiga i romana. Sa dr Sandom Rašković Ivić priredila je knjigu “Jovan naše duše”, pa je knjiga “Korespodencija” nastavak iste, gde autorka u prvom delu objavljuje svoju korespodenciju sa poznanicima, prijateljima i svojim đacima, a u drugom delu knjige su svedočenja i oproštajna pisma poznanika i prijatelja, od tragično stradalog mlađanog Jovana Ivića. U programu su, pored autorke, učestvovale književnica Slavica Klajn, prof. Mileva Džokić i Vesna Jovanović, veroučitelj.
Izazovi beznađa
U delu knjige, koji se odnosi na korespodenciju o Jovanu, autorka podvlači: “Sudbina me odvela na neslućene granice života i smrti. Nagli preokret desio se proteklog datuma 20. januara 2022. godine, čiju tragiku doživljavam simbolom nevolje u kombinaciji triju dvojki povezanih sa nulom. Odlazak od toga dana nisam niti hoću povezati sa rečju smrt. Za mene je on otišao u bolji život, gde nema muka i boli, koje, janje moje, proživljavao na Zemlji… Ne zna se da li je bio pametniji, obrazovaniji ili lepši.” Diskusija koja se razvila, nakon čitanja delova iz ove značajne, a pre sveg, knjige sa tužnom tematikom, odnosila se na probleme i izazove sa kojima se danas, mladi ljudi suočavaju, u vreme treće tehnološke revolucije, prevenciji suicida, kao i mogućnostima da im se pomogne, da se snađu u beznađu. Veliku ulogu u tome igraju: porodica, škola, stručnjaci, vršnjaci, sredina, a i mediji.
Značaj za dijasporu
Matićeva, predsednica ASKD “Vilhelmina Mina Karadžić” je Vjeri Rašković Zec, koja je potpredsednica Društva, uručila nagradu “Mina Karadžić” za 2024. godinu. U obrazloženju se navodi da je laureat za izuzetne rezultate u očuvanju srpske kulture u dijaspori. Napominjemo da su do sada, ovu nagradu dobili Nebojša Rodić, sadašnji ambasador Srbije u Crnoj Gori i Marko Lopušina iz Beograda.
Dva veka od rođenja Branka Radičevića
Svetlana Matić je obavestila prisutne da će Društvo na čijem je čelu, na jesen organizovati program posvećen obeležavanju 200 godina od rođenja Branka Radičevića. Ovaj značajan jubilej u srpskoj književnosti i kulturi, biće obeležen zajedno s Ambasadom Srbije u Austriji.
